Ilona Ratnik paorskog srca Za sve je kriv Toma Sojer Za trecu smenu Lepa protina kci Pesma o jednom petlu Boza zvani Pub Predlog Na pola puta akordi

		Ilona Jednog leta, s kraja sveta, vozio sam putem sivim. Ja sam putnik, od tog zivim. Samo je podigla taj prstic svoj i ja sam stao, otvorio njoj. Ona je andjeo bila, sa greskom - bez krila, moj san, moja Ilona, jos se secam tvog imena, sretna i sama, sva u bajkama, gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci? Ilona, tvoja je slika moja ikona. I cim se dignem ja joj namignem i uvek tako pocne dan. Dobro guram, kroz zivot buran i mada zivim dosta sretno, ja nemam nikoga konkretno, uz kog bi bio i sretan i lud i tako miran i siguran svud, ja nemam nikog da masta i prica mi svasta svu noc kao moja Ilona, jos se secam tvog imena, sretna i sama, sva u bajkama, gde li je sada Petar Pan, i kapetan Kuka? Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona. I cim se dignem ja joj namignem i uvek tako pocne dan. Slabo pricam, bas nisam vican, al' sad reci idu same. O, zivot pise ljute drame: Ja znam detalje, sitnice o njoj, al' ne znam adresu, telefonski broj, il' nesto slicno po cemu bih saznao gde li je sad izvesna Ilona, jos se secam tvog imena, sretna i sama, sva u bajkama, gde li je sada Petar Pan, i svi oni momci? Ilona, tvoja je slika neka moja mala ikona. I cim se dignem ja joj namignem i uvek tako pocne dan. Lutko lepa, dobar dan... Ratnik paorskog srca Kada se Braca devetneste vrn'o, s dalekog fronta 'di soldat je bivo, pric'o nam kako ga trefilo zrno, pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o. A mi, a mi smo bili derani. Pric'o nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bez'o, pa kako je opsov'o nekog majora i zbog tog posle na robiji lez'o. A mi, a mi smo bili derani. A mi, mi smo bili derani. Pri'o nam kako je pres'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pcela. Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate, al' nije mi zao ni ljudi, ni sela. Ej, zao mi konja..." Kada se Braca devetneste vrn'o, svake je veceri pric'o na soru kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru. A mi, a mi smo bili derani. A mi, mi smo bili derani. Cim Braca korak iz avlije kroci skupi se drustvo iz naseg sokaka. A svi smo imali velike oci, prepuna srca i mastu decaka. Pa da, jer tad smo bili derani. Pa da, jer tad smo bili derani. Psov'o je Braca i krivce i zrtve, puske i vaske i rov prepun blata. Rek'o je: "Ne mozes prebrojati mrtve jer su se carevi igrali rata. Ej, zao mi konja..." Negde u Braci je paorski koren i moze rata i rata da bude. Kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg' ljude. A mi, a mi smo bili derani i sve jos je vredelo za nas. Hej, hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas. Za sve je kriv Toma Sojer Jedne letnje noci tople, Cile, Picuka i ja, poneli smo nesto klope da se nadje za dan dva, pa smo krenuli u Brazil il' do juznih mora bar. Smisljali smo neki fazon, kovali smo dugo plan, cudno zlato i Amazon, pa je dosao taj dan. Dunavom do Crnog mora, sve je dalje prosta stvar. Za sve dje kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje. To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom. Za sve je kriv i Misisipi, o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi, Gde smo gledali krog krosnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom, kriv je on. Birali smo dugo camce, maznuli smo jedan zut. Poneli smo cak i mamce da bi pecali uz put. Cinilo se, na pocetku, da ce provod biti lep. Al', nestade nam prvo hleba, mucila nas strasna glad, onda grom iz vedra neba, pa oluja, kisa, grad. Al na, srecu, neki cica tad nas primio na slep. Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje. To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom. Za sve je kriv i Misisipi, o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi, kad smo gledali krog krosnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom, na onom splavu svom... Vratili nas sutra kuci. Jao, sto me bilo stid, pa sam hteo krisom uci, sunjao se uza zid. Videla me prva mati: "Opa, vratio se sin!" Na to otac rece samo: "Neka, nek je ziv i zdrav..." Al' sam, ipak, tu i tamo, posle bio cudno plav, pa su me u skoli dugo zvali Haklberi Fin. Za sve je kriv Toma Sojer, takve knjige ne bi smele da postoje. To je bilo iskusenje, on je tako dobro terao po svom. Za sve je kriv i Misisipi, o kom smo sanjali na nasoj staroj lipi, kad smo gledali krog krosnju, kako nebom sve do zvezda plovi Tom, na onom splavu svom... Kriv je on! Za trecu smenu Vidis li gde sam to sad, u kom sam dobu? Cudne mi ptice, da znas, snovima jezde. Jer, jos sam suvise mlad da mislim o grobu, a vec sam suvise star da brojim zvezde... Cujes tisinu, taj zvuk? Prolazi vreme. Zuji i preti kroz noc, drhti k'o kobra. Nemoj da nacinjes sad ozbiljne teme, dodji, skupi se tu i budi dobra... Pa naspi jos jednu, za vecite krivce, za balansere, ne boj se, imam ja prilican cug. Naspi jos jednu, za umorne livce, za proletere, veceras treca smena vraca tudji dug... Skoro ce svanuti dan, jos jedan praznik. Svi su ti plavi k'o san, svi su ti isti. Budis se retko u sest, samo po kazni, kad moras negde na put ili na ispit... Pa naspi jos jednu... Ponekad tragam i ja, za zlatnim runom. Mozda cu sanjati dim, vatru i celik. Nisi ti kriva za to, ma volim te puno. Hajde sad, daj mi pred san poljubac velik... Pa naspi jos jednu... Pa naspi jos jednu, za vecite krivce, za balansere, naspi jos jednu za moje drugare. Naspi jos jednu, za umorne livce, za proletere, naspi jos jednu za trecu smenu... Lepa protina kci Jos sam bio sasvim mlad, neke barske ptice sam lovio tad, kad je dosla da se kupa lepa protina kci. Nije znala gde sam ja, da je gledam, krisom, kroz trsku i sas, a preko reke noc je pala kao plast. Mesec tinja nad vrbakom, srebri nebo, zveda roj, i kapi vode kao biseri koji blistaju svud po njoj... O srce ludo, ludi sni, vec se moji drugovi momcili svi. A ja sam hteo samo jednu: lepu protinu kci. Cudnom pesmom zvoni drum, te su zime i svatovi dosli po nju, iz daleka, neki svet za mene tudj. Bas sam prosao sokakom. Padao je prvi sneg. I jos ponekad zazvone praporci sto je odnose, ko zna gde... Da se zenim, imam kad. Ja sam, eto, ostao momak do sad. Nikad vise nisam sreo lepu protinu kci. Jedan zivot, miran, tih. Nekad bacim kartu il' napisem stih. Stvari teku, ja se drzim izvan njih. I ljubim dobre, ljubim lake. Neke prave, a neke ne. I sve su vile, sve su kraljice. I sve su nevazne naspram nje... Pesma o jednom petlu Im'o sam strasnog petla, bio je pravi djavo. Na kisi i na vetru, uvek je stajao pravo. Po selu perje leti, dize se strasna graja. U nasoj kuci, uvek, bilo je dobrih jaja. Im'o sam strasnog petla, bio je pravi ludak. Koju taj koku kljucne, k'o da je tresnuo budak. A koke, cudne ptice, uvek im srce puca, za nekim grubijanom koji dobro kljuca. Za njega nisu bile samo koke slatke. Ne, taj je skak'o i na guske i na patke. A tek na curke, cim je bilo neke sanse, princip je isti, sve su ostalo nijanse. Im'o sam strasnog petla, bio je malo cudan. Po danu nesto dremljiv, al' nocu uvek budan. Curice iz mog sela cule su za tog dasu. Zbog tog sam petla i ja bio na dobrom glasu. Za njega nisu bile... Im'o sam strasnog petla, bio je prvak sveta. Danas su petli cudni, svaka im dlaka smeta. Ja ne znam sta je razlog, danas su drugi dani, uglavnom, spram mog petla, ovo su sve cverglani! Meni je se'set peta, stize jesen pozna. Putuje moje drustvo i ja cekam na red. Ne bi mi ova starost bila tako grozna da cujem petla, barem mesecno jedared. Poslusaj zato savet sto ce ti cica dati: kad imas mladog petla, ne daj mu da se pati. Pusti ga neka leti, neka ga koke vide. Posle ce biti kasno, i petlu vreme ide. Boza zvani Pub Ovo je prica koju vrlo rado pricam, to je prica o Bozi zvanom "Pub". Jedni ga hvale, drugi zale, treci kazu: "E, moj brale, taj je bio kvaran kao supalj zub". Odavde pa sve do Peste i do Srema na jugu jos prica bajke o njemu mutni kockarski krug i kazu: "Taj u zivotu nije igr'o na dug!" I svi se slazu kako danas nema takvih kao Boza Pub. Negde je imao imanje, to se znalo, vise - manje, mada o tom nije pric'o ni za lek. Treb'o je biti veterinar, al' je ter'o neki inat, pa je ziveo od kocke ceo vek. O, taj je pratio karte k'o da vidi kroz njih. I uvek 'ladan kao spricer, uvek opasno tih, i samo kad tera maler on bi rekao stih. I svi jos pamte reci kojim maler tera Boza zvani Pub. Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje. I pogledi cvrsti, lepljivi prsti, ja ipak varam malo bolje. E, pa da! Al' karta je kurva, izvin'te me sto psujem, jer ja samo pricam onako kako cujem. I ako su lagali mene i ja lazem vas. Tu pricu zna svako, od vraga do popa, jer mnogi su mangupi ostali tropa. Kockar se krije i cuci u svakom od nas i ceka pravi cas. Jednom se kart'o s nekim ruskim emigrantom, to je bio lihvar, bogat kao knez. Igr'o je i upravnik poste zvani Ljupce od miloste i neki svercer kog je jurio sav srez. U, to je partija bila, jos se prica o njoj, kibiceri u transu, 'ladan probija znoj. Na stolu kamara para, da ne spominjem broj, i povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boza zvani Pub. A znate li za ono kad je s izvesnim baronom igr'o cetir' dana? To je bio rat! Isle ga stalno karte jake pa je odn'o i fijaker, crnog konja, tabakeru, stap i sat. Baron je pricao posle da je spil bio star, da je previse pio, da ga poneo zar! Ma, svi sto gube se ljute, to je poznata stvar, a svako gubi bar ponekad ali nikad Boza zvani Pub. Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje... Sa svalerske strane nije spad'o u Tarzane, al' daleko od tog da je bio zec. Im'o je neke tu i tamo, al' svi vrlo dobro znamo da kod zena igra neki peti kec. Ljubav je igra u kojoj cesto ne pali blef, srce se otvara teze nego najbolji sef. Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref, i bio im je veran sve do sudnjeg dana Boza zvani Pub. Gospodo draga, on je nestao bez traga i to celoj prici daje cudan ton. Neki se dzambasi kleli da su kod Sombora sreli jednog tipa sto je bio isti on. Mozda ga odvela karta cak u Prag ili Bec. Ves dugo niko o njemu nije cuo ni rec. Dal' se jos drzi na svetu il' je predao mec pa s andjelima na vrh neba igra raub, preferans i ajnc? Dzaba vam novci moji sinovci, dzaba vam bilo dobre volje.. Predlog Pile moje, kako stvari stoje, vreme radi za nas. Ba se mislim, sto bi zalud kisli, kad bi mogli ostati kod vas? Kisa pada, gde bi isli sada? Crni oblaci iznad grada. Šta je - tu je, sakrijmo se od oluje. Srce lupa kao vojni bubanj - to je opasan znak. Imam krizu i uvek kad ste blizu pada mi na oci mrkli mrak. Sad bi, mozda, ploca dobro dosla, neka muzika davno prosla, Cabi Ceker ili neki slican smeker. Otkad vas znam, stare slike mi imaju novi ram, otkad vas znam, neke obicne stvari mi udno zvuce. Bio sam sam, kao niko na svetu, koliko znam. Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno, juce jos! Dame biraju... Ove noci mi smo mogli poci u restoran il' bar. Ma gde bili mi bi nesto pili. To je problem, bas u tom je stvar. Sto da krijem, gadan sam kad pijem, ja se posvadjam pa se bijem, zato bolje ostanimo tu nas dvoje. Otkad vas znam, stare slike mi imaju novi ram, otkad vas znam, neke obicne stvari mi cudno zvuce. Bio sam sam, kao niko na svetu, koliko znam. Bio sam sam, ali sve je to bilo odavno juce jos! Drugar'ce biraju... Na pola puta Hej, mnoge vatre sam lozio, i mnoge vode zamutio nosen srecom i zlom. I da znas, tri sam banke potrosio, a da nisam ni slutio, da sve to tek prohuji s vihorom, jednom za uvek... Hej, gde su sad oni klikeri, tresnje sa periferije, sveske iz sestog b? Gde su sad svi gimnazijski sminkeri, prve studentske ferije i ceznjiva pisma iz armije? I vidis vec sam tu, na pola puta - sve je dim! I fotografije od vremena izbledele. I vidis vec sam tu, na pola puta, sad mi trebas ti, budi vodic moj kroz mutne predele. Hej, cudne staze do uspeha, cvrsta vera u drugove, sve je to varljiva stvar. I sad, ako postoji uteha, ja nisam prastao dugove i svakom sam vratio isto bar. I vidis vec sam tu, na pola puta... Hej, sada znam gde sam gresio i gde sam, na zalost, bio gad, a gde, na zalost, ne. I da znas, sve sam rebuse resio, ali ipak se ponekad jos zaletim na vetrenjace. I vidis vec sam tu, na pola puta...