Prica o Vasi Ladackom Jos jedna gorka pesma Nisam bio ja za nju Menuet Zivot je more Pa, dobro, gde si ti? Mirka O, kako tuznih ljubavi ima Ostaje mi to sto se volimo Odlazi cirkus akordi

		Prica o Vasi Ladackom Znate l' pricu o Vasi Ladackom? I ja sam je tek onomad cuo. Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kazu da je bio cudna sorta... Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'. Mati mu je bila plava, tiha, nezna, jekticava, umrla je s trideset i nesto... Imali su par jutara zemlje, malu kucu na kraju sokaka. Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba, al' je Vasa hteo mnogo vise... Zeleo je konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salase... Zeleo je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute cilase, ali nije mog'o da ih ima. Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao: voles jednom u zivotu, sad bogatu il' sirotu, to ne bira pamet nego srce... Sve se nad'o da ce ljubav proci. Zanavek je otis'o iz sela. Nikad nije pis'o nikom, venc'o se sa mirazdzikom, jedinicom cerkom nekog gazde... Dobio je konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salase... Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute cilase, sve je im'o nista im'o nije. Propio se, nije proslo mnogo, dusu svoju Djavolu je prod'o. Znali su ga svi birtasi, trazio je spas u casi, ali nije mog'o da ga nadje... Mlad je, kazu, bio i kad je umro, sred birtije, od srcane kapi. Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava i jos pamte sta je zadnje rek'o... Dzaba bilo konja vranih, po livadi razigranih, dzaba bilo sata i salasa... Dzaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih, dzaba bilo karuca, cilasa... Kada nisam s onom koju volem, kada nisam s onom koju volem. Kad ja nisam s onom koju volem, E, kad nisam s onom koju volem. Znate l' pricu o Vasi Ladackom? I ja sam je tek onomad cuo. Cak i oni slicni njemu, kada razmisle o svemu, kazu da je bio cudna sorta.. Jos jedna gorka pesma Gorko zivim, gorko disem, gorak mi je cas do casa. A neke slatke pesme pisem, znam, za bolje nemam glasa. Ja samo sebe za sve krivim, jer, ja sam birao taj put. E, al' da pevam to sto zivim, o, ja bih pevao cisti blues. Znam da mozda bicu smesan, za strucnjake silne nase. "Sta se ovaj u blues mesa? Ma, nek se drzi svoje snase." Ipak, samo sebe krivim, jer, ja sam birao taj put. E, al' da pevam to sto zivim, o, ja bi pevao cisti blues. Zbivace se cudne stvari, bunice se javno mnjenje. Javice se nadrikriticari, ma, samo drvlje i kamenje. Ja samo sebe za sve krivim, jer, ja sam birao taj put. E, al' da pevam to sto zivim, o, ja bi pevao cisti blues. Nisam bio ja za nju Volela je klasiku i jazz, citala je, pretezno, Perl Bak. Njen je praded bio ruski knez, dosao je sa Urala cak. Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Ne, nikad nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Prozla je, uglavnom, citav svet, London, Pariz, Amsterdam i Rim. Vozila je plavi "Renault 5", ma, vozila je pristojno, sasvim. Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Zivela je kao sat. Strogi plan za svaki dan. Zelela je znati sve: "Sta se zbiva? Ko se muva?" Ja sam sasvim drugi tip, o, tako divno slobodan, bas ma briga za njen krem. Eto, to je to. Baz i ne bi bio neki brak, kad je zenin idol - cika Freud, a njen suprug povrsan i lak, fudbal, coca-cola i Pink Floyd. O, mama, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Sretnemo se ponekad. Pita me sta radim sad, isprica mi ukratko, sta se zbiva, ko se muva. Kazem joj da tugujem, kartam se i lumpujem, s oblacima drugujem, ona kaze: "Sam si tome kriv". Al' ipak, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Ne, stvarno, nisam bio ja za nju, nisam bio ja za nju. Menuet U pet i petnest je zvonio sat, jednoga jutra na kraju leta. U sest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta mene je cekao taj voz... Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho, "Hej, bezi odatle". Otvorih vrata, izadjoh na trem na kom su cvetale bele muskatle. Pomislih, to je, mozda, taj dom. Nije me cula, mirno je snila svoje lepeze i svece i cipke. Snila je dane, mirne i nezne, k'o crno - bele klavirske tipke. A u zivotu, sama na svetu, u menuetu trazila spas. Sidjoh pred kucu, na praznjavi put, k'o neki lopov, polako i tiho. Ja nisam bio taj vitez za nju, mada mi govore da sam Don Kihot , al' to je sasvim druga stvar. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a vecito ista. Snila je dobra stara vremena, i svog Sopena i Baha i Lista. Mozda ce sama, u grubom svetu, u menuetu naci svoj mir. Od tad je prosao vek ili dva, javi se retko ponekom kartom. I ko zna gde je, ne zelim da zna, koliko ceznem za dalekim martom, kad sam je sreo prvi put. Bila je zvezda, bila je pesma, svaki dan druga, a vecito ista. Snila je dobra stara vremena, i svog Sopena i Baha i Lista. A u zivotu, sama na svetu, u menuetu trazila spas. Jos uvek lutam, gde je kraj puta? Pamte me mnoge provincijske pruge. Kriju me mracne, jeftine krcme, noci su, ponekad, puste i duge. Nestajem tada u nekom svom svetu, i menuetu, i menuetu... Zivot je more Zivot je more, pucina crna, po kojoj tonu mnogi sto brode. Nije mi srce plasljiva srna. Ja se ne bojim velike vode. Lome me vali, nose me struje. Oseka srece, a tuge plima. Siba me nebo bicem oluje, al' jos se ne dam i jos me ima. U jutra rana plase me senke minulih dana. Secanja mutna kao u lazi, kao u snu... Ipak se borim, ipak se nadam, sve manje letim, sve vise padam, i sve su jace ruke sto me vuku dnu... Mozda ce zena svilenog bedra, koja me zove i pruza ruke, uliti vetar u moja jedra, do nove zene do nove luke. Zivot je more... Pa, dobro, gde si ti? Nikad nisam bio momak oko kog se dize larma, ali mislim da sam faca i da imam nekog sarma. Mozda gresim, al' ja sam takvog dojma. Neki misle da sam led, neki misle da sam vatra, meni stvarno nije vazno, sta ko misli ili smatra, kada ona o tome nema pojma. I uvek smisljam neki novi stih, i neki fazon drukciji od svih, al' uvek kad je sretnem kazem ja istu stvar: Pa dobro, gde si ti? Bas sam ovih dana hteo da te zovnem. Hej, reci mi, dal' jos uvek imas onaj broj sa 203? Pa dobro, gde si ti? Sto ne navratis, kod kuce sam popodne? Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi? Svake noci sanjam film u kom je ona glavni akter, smisljam koju boju voli, smisljam kakav je karakter. Kako spava, ili tome slicno. Ja bih znao da je volim, ja bih znao s njom da mastam, da je cuvam, da je ljubim, da joj lazem, da joj prastam - to bi hteo da joj radim licno. I uvek smisljam neki novi stih, i neki fazon drukciji od svih, al' uvek kad je sretnem kazem ja istu stvar. Pa dobro, gde si ti? Bas sam ovih dana hteo da te zovnem. Hej, reci mi, dal' jos uvek imas onaj broj sa 203? Pa dobro, gde si ti? Sto ne navratis, kod kuce sam popodne? Hej, reci mi, kako mama, kako tata, kako baka, kako svi? Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam sta je stvarnost, ja sam hteo tacno takvu, to je cudna podudarnost, tacno takvu, ma ozbiljno vam kazem. Jedni misle da je nezna, drugi tvrde da je gruba. Jedni misle da je super, drugi misle da je truba. Ja se slazem, ma ja se uvek slazem. I uvek smisljam neki novi stih... Mirka Culi ste za Zlatni Bokal, to je jedan sumnjiv lokal, al' je kuvar pravi as. Sedeo sam sam za stolom, pio viski s koka kolom, kada zacuh neki glas: "Znam vas, pardon, s televizije. Vi ste ponos naze nizije. Moja kci od devet godina, sve vase pesme zna, bas svaki stih". Na te reci izvanredne, ponudih da sa mnom sedne, (cekao je samo to). Rece: "Hm, ja sam iz orkestra, ta sto peva mi je sestra, tu smo vec mesec i po. Mi vas ne bi maltretirali, al' bi nesto sad odsvirali, to je jedan slager licno nas, zelimo cuti vas cenjeni sud". Pa rece: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka, i ko ti pod prozore dolazi da ti svirka? Mirka, mozda bi mi sretno ziveli, samo da si ti nasla pravi put do mog tuznog srca". Rekoh da cu im pomoci kol'ko je u mojoj moci, al' ja sam pevac tek. Rece: "Svi su producenti promaseni dirigenti, niko nema smek. Mi vec godinama sviramo, al' strasno slabo prosperiramo. Poslusajte jos jedanput bar, ovo je prava stvar, veliki hit!" Pa rece: "Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka... Pricali smo posle dugo, o muzici, sta bi drugo, popili smo oho-ho. Ja od tada slabo radim, stvarno nije da se vadim, al' je razlog tacno to. Ta mi se interpretacija, javlja k'o halucinacija, proganja me, muci, vraca se, uvek, k'o bumerang, taj smesni, divni refren. Mirka, ljubavi jedina moja ti, ko te sada dirka... O, kako tuznih ljubavi ima Profesor Lukic sa cetvrtog sprata, je ziveo prilicno sam. A decu je ucio ljubavne pesme, sonete i sta ti ja znam. O kako tuznih ljubavi ima, bas nesto razmisljam: njegova zena, Lukic Milena, s drugim je otisla. O kako tuznih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima, sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos. A gospodja Ruza je radila goblen i subotom igrala tac. Od muza joj ostalo par zutih slika, oficirska kapa i mac. O kako tuznih ljubavi ima, bas nesto razmisljam: porucnik Bata, iz prvog rata, nije se vratio. O kako tuznih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima, sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos. Pisu romane, pesme, novele, o tome kako ljubav uvek nadje put. Znam neke sive, tuzne hotele i neke prazne sobe gde je uvek onaj strazni mir. O kako tuznih ljubavi ima, baz nesto razmisljam... Andjelija Prokic je cekala princa i njegovu carobnu moc, da joj otplati kredit, da joj napravi klinca, da je voli do kasno u noc. O kako tuznih ljubavi ima, baz nesto razmisljam: njen suprug Bane, noci i dane, nije se treznio. O kako tuznih ljubavi ima, ovaj svet je ispunjen njima, sve vise sumnjam da neko sretno i voli jos. A kad se jednom, u dva i deset, vratio kuci zeljan ljubavi i sna, nasao pismo, pao u nesvest, zena mu s Lukicem iz prve strofe pobegla u noc. O kako tuznih ljubavi ima, baz nesto razmisljam... Ostaje mi to sto se volimo Moj drug iz detinjstva zivi sretno na selu, k'o u ruskom romanu, tacno tako. Ima zenu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno. U poslednje vreme ja ga vidjam sve redje, samo onda, uglavnom, kad nesto slavi. On se ne ljuti zbog tog, pruzi ruku i kaze: "Nisi bio odavno". I secamo se dana kad smo jos bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri. Pitam ga dal' zna da si otisla, da si otisla. "Ma nije strasno", kaze on, "Imala je drugog, to znas". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se jos volimo. "Ma bas si smesan", kaze on, "ponekad si klinac bas". Moj drug iz detinjstva zivot posmatra skrto, vidi nebo i zemlju, ma ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kisi, koji laze i voli. Mada smo ucili istu grubu zivotnu skolu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom se potajno moli. I zato vracam pricu na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri. Pitam ga sta sad, kad si otisla, kad si otisla. "Ma budi mangup", kaze on, "ima mnogo slicnih njoj". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se jos volimo. "Ma kojesta", gundja on, "dodaj bokal stari moj". Moj drug iz detinjstva se ozenio zelen, al' je imao srece, ja vidis nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane. I sve mi se cini da ne postoji nacin da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu citav svet jer u casu moze svasta da stane. I secamo se dana kad smo jos bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo blizi istini i tuzi sto smo blizi sledecoj litri. Pitam ga dal' zna da je nevazno sto si otisla. "Avantura", kaze on, "Sta ti sada ostaje?" Ostaje mi to sto se volimo, sto se volimo. "Dal' zbog vina", kaze on, "al' ovo smesno postaje". Odlazi cirkus Odlazi cirkus iz naseg malog grada Sirokim drumom sto izlazi na most. Odlazi cirkus i ja se pitam sada: ko je domacin a ko je bio gost? Nestaje cirkus u sirokoj ravnici. U kisnoj noci za njim se srebri trag. Odlazi fakir i artisti na zici i tuzni pajac sto bio mi je drag. Dal' je sve bilo samo fol? Dal' je sve samo jeftin trik? Il' sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik? Pricace deca o svetlima arene, vezbace krisom kod kuce neki stos. Ali vec sutra, cim prodje neko vreme samo ce retko pomisljati na to. Ostace okrugli trag na mestu satre, tu gde se hrvao sa tigrom hrabri grk. I par plakata, na njima gutac vatre kome ce klinci vec nacrtati brk. Dal' je sve bilo samo fol? Dal' je sve samo jeftin trik? Il' sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik? Laku noc dame i gospodo. Eto, i ova predstava je zavrsena. Nadam se da ste uzivali u njoj. Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine. Nadam se da cemo se ponovo sresti u nekom drugom gradu, na nekoj drugoj predstavi, u nekom drugom cirkusu. Odlazi cirkus iz naseg malog grada sirokim drumom sto izlazi na most. Odlazi cirkus i ja se pitam sada: ko je domacin a ko je bio gost? Nestaje cirkus, za sve je bolje tako. Mnogi su predstavu shvatili do sad. Nove pajace ce masa naci lako jer dugi cirkus ce doci u nas grad. Ma sve je bilo samo fol. Sve je to samo jeftin trik. I sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik.