Čovek za koga se udala Buba Erdeljan Ringišpil Slabo divanim mađarski Marim ja... Nevernik Divlji badem Citron pesma Olelole Kako su zli dedaci razbucali proslavu godišnjice braka kod mog druga Jevrema akordi

		Čovek za koga se udala Buba Erdeljan U Bačkoj Palanci bila je igranka, ma lažem, ordinarna pijanka. Svu noć smo brljali. Kako smo starili sve smo surovije tezgarili. Posle se kajali, sve šatro čudili, dokle smo stigli i kraj kojih smo se krokodila budili... Nešto pre fajronta prišla mi tipčina sa onim hitlerskim brčićima, pečatnim prstenom, kravatom labavom, da časti oduševljen zabavom. A ja baš nisam fan napadnih pedera što večno jure konobarice i mirišu na berbere... Ma, hajde... Bio sam umoran, rekoh tom paunu: "Majstore, ja sam u knockdown-u. Grebem po žicama, tamburam danima, ubi me dim po restoranima. Sad vidiš promaju pod ovim šatorom". On reče: "Čekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!"... A, tako... Da, onda sam ga poznao tek. Pa nije čudo, proš'o je vek. Za tog se dripca udala Buba Erdeljan. Šta ti je trebalo to, mali mišu moj, da pođes za takvu barabu? Sto nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu? Vol'o bi da znam: bila si kći tatina, ja vucibatina, blesavko sa senom u kosi. Uzmi il' ostavi, ko je mog'o da pretpostavi? Đavo ga nosi... Tip reče: "Ovde sam s dve fine ženice, uuu, dve opake raspuštenice!" Namignu mangupski: "Svi malo šaramo!" Namignuh i ja, kao, "Naravno". Seo sam tako s njim i onim guskama, a on je samo brbljao, o, dal' je poljubi tim usnama?... Ma ne... Konobar, što zastajkuješ, dal' i ti možda štrajkuješ? Daj dečko odmah flašu svirni pa smo mirni! Proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan? Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog i Bube Erdeljan. E, vol'o bih da znam: šta ti je trebalo to, moja lepojko, o bila si dukata vredna. Što si pustila da te ovaj tu izgustira? Budalo jedna! Ej, moji lanski snegovi... Šta ti je trebalo to, mali mišu moj, da pođes za takvu barabu? Što nisi pazila, što si princa preobrazila u ovu žabu? Da mi je da znam: proš'o sam sever i jug, širom pa u krug, i čega sam ostao željan? Pa ne baš mnogo tog, bršljana s jednog zida visokog i Bube Erdeljan... E, da... Ringišpil Curi od jutros od četiri-pet, rešilo nebo da potopi svet. Nad gradom danima vise iste kulise. Poliva kiša al' to joj je zanat, ma sve mi je ravno k'o severni Banat, manje više, i sa kišom i bez kiše. Vreme se vuče k'o teretni voz, gde li večeras da pomolim nos? Klasika: "Konobar, un cafe' macchiatto". Pa da. Prolazi vreme, al' to mu je manir, i sve je to plitko k'o plekani tanjir. Izeš sliku, nigde jedra na vidiku. O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi. To ne zna niko, samo ti. Bez tebe drveni konjići tužno stoje. Dođi, iz plave boce se pojavi, bar jednu želju ispuni i dodaj svetu malo boje, čudo moje. Veče se klati k'o prezreli klip, teška vremena, a ja težak tip - gravitacija začas uzima svoje. Slab sam ja igrač za subotnje gužve, al' shvatam pomalo te pokretne spužve: neko pijan lakše život odrobija. O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi. To ne zna niko, samo ti. Bez tebe drveni konjići tužno stoje. Dođi, iz plave boce se pojavi, bar jednu želju ispuni i dodaj svetu malo boje, o, čudo moje. Sustajem, odustajem, pritiska me kao pegla. Javi se, pojavi se, dodaj svetu malo legla. Nekad si me čudila, o, danas bi mi tako legla. Dodaj malo ludila, dodaj svetu malo vergla. O, daj okreni... sustajem, odustajem... taj ringišpil u mojoj glavi... Slabo divanim Madžarski Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to s greškom. Tečno govorim rukama i perfektno se služim smeškom. Ali madžarski ne umem, daj, nauči me, 'leba ti! Nisam mog'o da pomislim da će mi tol'ko trebati. Tvoje oči mastiljave, crne zrele višnje španske, tvoje usne sladunjave kao rizling od berbe lanske, suva trava sva šuškava, kao žipon na nevesti, ali džabe pripovedam kada ne umem prevesti. Ma, gdi ćeš naći boljeg momka za te pare? Ne budi smešna draga ti, možeš do veka tragati, al' nećeš naći nikog, tako mi gitare, ko će te više voleti i ko će lepše lagati. Slabo poznajem Szent Tomazs, ali stignem do tvoje kuše. Tiho zazveckam šibicom, sve se ponadam: mozda čućeš. Ali pendžeri miruju, a te firange čipkane samo vatru potpiruju tvojom ručicom pipkane. Ma gdi ćeš naći boljeg momka za te novce? Da ste mi sretni on i ti, ja ću se o'ma' skloniti, al' me na svilen gajtan vezi kao zvonce i samo cimni kad poželiš - ja ću ti zazvoniti. Slabo divanim madžarski, nešto malo, a i to mani. Učio sam iz čitanke, al' sam ost'o na osmoj strani. Babe su me začarale perom iz krila selice, ali ti ćeš me rešiti moja medena pčelice. A hold a felhok moge rejtozott, ket csillag csak oz egen mint a szemed, mint a gyongyharmatka... a... ... tja, ne znam kako se kaže đurđevak. Napomene: * Mesec se iza oblaka sakrio, samo dve zvezde sijaju na nebu, kao tvoje oči, kao biserna rosa... (prim. prep.) * gyongyviragon (mađ.) - đurđevak (prim. istog prep.) Marim ja... Najbolje godine ovog života mog, sjajne i rđave, samo su kliznule, k'o sila Dunava pod senkom Tvrđave. Godine lavova, vina i makova prošle su lagano, k'o carski poručnik, mlad i uobražen, sa svojom draganom. Al' marim ja, to su samo kapi vremena prosute k'o šaka semena po širokoj njivi Gospodnjoj. O, marim ja! Gde su sada davni nemiri, razigrani beli leptiri, dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek? Veliki datumi, čekani, cifrani kružićem crvenim, tiho su minuli k'o oblak pamučni nad tornjem crkvenim. Najbolje godine ovog života mog prošle su podmuklo - malo sam zastao, loše ih društvo već zauvek odvuklo. Al' marim ja, to su samo kapi vremena prosute k'o šaka semena po širokoj njivi Gospodnjoj. O, marim ja! Gde su sada davni nemiri, razigrani beli leptiri, vreme zvezda poklonjeno njoj? Bolje nije moglo... Nevernik K'o ukleti jedrenjak u gusti modri mrak uranja kolodvor. O, dobra noć Banja Luko! Ne, ne dolazim, samo prolazim. Nismo se videli dugo. Dal' to beše čast, šinjel maslinast? Znam, ona spava sad i možda ponekad predgrađem njenog sna prošeta ludi desetar. Dal' ikad pomisli kroz prozor pokisli il' je sve pomeo vetar? Hej, oči čarne ispred kasarne! Njenima nisam bio po volji, važno im bilo odakle su moji. Zašto to smeta, sa ovog su sveta, hlebotvorci, čestit soj? Njen me je baba uz'o na nišan: dal' sam od njinih il' baš i nisam? Sloven sam, belac, slobodni strelac. Mani se čiča, ja sam svoj. Od Stare Kanjiže, pa malko naniže, gde Tisa uspori dici ću salaš na bregu. Možda im pobegne kad žito polegne, kad se jarebice legu. Možda kad sneva meni dospeva. Otpravnik klima crvenom kapom: "Vreme je bilo, 'ajmo polako". Prosipa vetar behara pehar, spavaj mala, mašala. Ne volim kad me uzmu na nišan: dal' sam od njinih il' baš i nisam? Sloven sam, belac, slobodni strelac. Za svaki slučaj, još uvek samo svoj. Divlji Badem Vrteli se točkovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet beše premija. Smakla se o stepenik njena štikla. Nekad su pogledi bili čista hemija. Dobro je počela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade. Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu prosuo je nežni purpur divlji badem. Poneli nas vetrovi k'o maslačke. Jedni su leteli lako, drugi padali. I curice su postale prve mačke a loši đaci odjednom svetom vladali. Sve mi je odlično zvučalo. Dobro sam stajao tih sezona. Ljuljale mo oči širom promenade. A nju sam sretao slučajno, uvek je s pogrešnim bila ona, ali znao sam da sanja onaj badem. Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja prošlih minuta i ova zrna sad. I pred treći refren već nismo mladi. Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd". Suviše tajni u očima, u zlatni okov joj prstić pao. Molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gorčila, al' taj sam ukus odnekud znao: probao sam jednom davno divlji badem. Citron pesma Joj, da je meni da za čarobnjaka izučim, cilinder nabavim i zabavim se so tom magijom. Iz rukava bele zecove da izručim, a tebe mlatnem štapićom, onako, k'o oklagijom. E kada nećeš mirnim putom dobićeš čarobnim prutom, da se sludiš i već jednom zaljubiš. Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli da mene Lenka na posletku zavoli. Sve ono pati i sanja, prolazi kroz razna stanja, e, pa ljubav mora i da zaboli! Joj, da je meni da se šnajderaju naučim, mašinu poteram i doteram moj sako somotan. Pa te sačekam za ćoskom i opaučim, pa te smotam, jedan, dva, pod taj sako komotan. E, kada nećeš mirnim putom, okončaćeš pod kaputom. Kada nećeš gradski i demokratski! Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli da mene Lenka na posletku zavoli. Sve ono pati i sanja, prolazi kroz razna stanja, e, pa ljubav mora i da zaboli! Joj, da je meni ona žuta farba drečava, kada je oblačno i mračno a ja mal'ko nabaren. Pa da prođem tvojom tarabom k'o mećava i metnem grafit erotski, za to sam, kažu, nadaren. E kada nećeš mirnim putom, primoran sam citron žutom da ti svoje emocije otkrijem. Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli da mene Lenka na posletku zavoli. Sve ono pati i sanja, prolazi kroz razna stanja, e, pa ljubav mora i da zaboli! Kad neće mali anđeli srediće mali đavoli da mene Lenka na posletku zavoli. Sve ono pati i sanja, prolazi kroz razna stanja, e, pa ljubav mora i da zaboli! Jao što tebi mjauče ta gitara, jao! Olelole Ole Lole, pišem ti pesmu devet dana, brusim filigranske detalje, nižem, al' ništa od đerdana - lepo neše dalje. Ole Lole, nameću neki ritam marša, lude se klanjaju k'o đeram. Pevaju pesme s puno falša, ja po svome teram. Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške lađe, pustiti rekom pa žaliti, nek je đavo nađe. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu. Lole, imas li ikoga na svetu, ili bi samnom na put mogla? Hajde da menjamo planetu, sutra dajem oglas. Ole Lole, pogledaj samo šta nam rade, na karti neba mi smo tačka. Stavi pred krevet barikade i mirna Bačka. Lole, taman se ludilo raščisti, taman smo nadomak smisla, evo ih sledeći fašisti dok si rek'o "piksla". Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu, ajde... Ole Lole, cakli se mesec k'o medaljon, al' nešto goropadno motri. Postroji zvezdani bataljon, fališ na toj smotri. Ole Lole, baš tebe briga, slušaš jastuk, stiskaš tu svilu kao klešta, misliš na neki bezobrazluk. O, Bože, bas koješta. Lole, danas sam pun neke Španije, triput sam živeo tamo. Sumnjaš u živote ranije? Ako, smej se samo. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu. Lole, valja mi tamburu spaliti, k'o one vikinške lađe, pustiti rekom pa žaliti, nek je đavo nađe. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju dušu. Lole, danas sam pun neke Španije, triput sam živeo tamo. Sumnjaš u živote ranije? Ako, smej se samo. Lole, daj mi da još jednu ispijem, opet sam sanjao sušu, pa pusti ponovo Gypsy-je, za moju crnu dušu, Lole moj! Kako su zli dedaci razbucali proslavu godišnjice braka kod mog druga Jevrema Na godišnjici braka kod mog druga Jevrema forsirala se muzika iz našeg vremena i točilo se vino iz raznih buradi i radilo se sve što treba da se uradi. Al' nepoznati genije je kresnuo TV, a baš je iš'o dnevnik i pokvario nam sve. I stado se poizvrtalo svud po patosu i začas smo skomolali k'o na parastosu. Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni. Vidim ja: bolje rat nego rad. Ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad. Zli dedaci su zauzeti novim samitom. U, podigli su nosine, sav svet popalili. A drugi organ ne bi digli ni dinamitom, jer svoj su zadnji metak odavno opalili. Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni. Sledi im još kalendar il' dva, pa pakuju za oblake i momke kao ja. Ta glupost s televizorom je bila teški kiks, jer mužjaci su penili o vojnim silama, a dame su se povukle da gledaju "Twin Peaks" i niko više nije sluš'o starog Dylan-a. Loša vest, pa još sve puta šest, ola-la, prepotentni su sretni. Vidim ja: bolje rat nego rad. Al' ja spomenicu ne bi, i eto ti ga sad. Dedaci, bolje igrajte šah, ola-la, impotentni su sretni. Sledi im još kalendar il' dva, pa pakuju za oblake i momke kao ja. Ola-la, slali su na gola ostrva. E pa šta? Odležali svoje robije. Ola-la, plamen sipaju iz nozdrva. Vidim ja, vabe narod da se pobije. Ola-la, sanjam vijeća, sanjam skupštine. E pa šta? Sanjam MUP-ovce i sabore. Ola-la, nek me neko brzo uštine, vidim ja, vuku me u svoje tabore. Ola-la, profitiraju iz nereda. E pa šta? Skrivaju se iza nacije. Ola-la, niko nas u oči ne gleda. Vidim ja...