Otilia Ljerka Ankica Jaroslava Eleonora Nevena Anita Julia Branislava Ognjena Ljudmila Anđela [ Stranica posvećena ovom izdanju ] akordi

 

 

 

 

 

 

 

		Otilia Jedva da se sećam dvanaest zvončića na njenoj bluzici Sam je crni đavo poturio note muzici Vrtela prstić oko dugmeta Starija je sestra bdila kao ukleta Obećale, kući, da će doći i pre ponoći Jedva da se sećam prvih pet-šest slova njenog imena Mesec nešto flekav, ko stara trumpeta limena Vitlao Božić jata zvezdana Mrznuo je Dunav nizvodno od Bezdana A u našem kraju, lepih seka iznad proseka I baš lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga. Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška Ko reči par u spomenar... Jedva da se sećam da je ribnjak bio srmom okovan Tad i nikad više miris'o je sneg na jorgovan O, mati joj njena skrila papuče Od mraza ringlov pred kućom napuče U ocove čizme pa do čarde preko verande Moja lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška I teški lom u srcu mom... Ajmo deco... I baš lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga. Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška Ko reči par u spomenar... Moja lakonoga... Za drugoga zaručena, a za mene naručena kod Boga Moja lepotuška... Nedopijen gutljaj vina, dah karmina na krajičku opuška I teški lom u srcu mom... Ljerka Korzo je imao svoj red Neki svoj uhodani sled Dobro se znalo ko probija led Melanija Matić, tačna k'o satić Korakom rimske božice Prošeta duge nožice Pa druga zvezda serije Iz pravca kafeterije Na opštu radost društva s periferije Veronika Bačić, meden kolačić U tesnoj suknjici od zmijske kožice Al' kad se spusti moja dragana K'o ruska balerina lagana, Korzo se zanjiše, špalir se nadiže Sve se venere pomere za jedno mesto naniže Bela haljina u višnjama O, najlepša je, bez razmišljanja... Crven kaiš a strukić stišnjen Vau, te su višnje bile svevišnje Kod apoteke, obično, beše klaustrofobično Jer to je mesto s kog se vidi odlično Mia Radenković... Uobraženković Kada u stilu ludice prošeta besne dudice I najzad, s letnjim pegama... Od mnogih tajno čekana U pratnji brata, nabildanog zvekana Lela Balonski... Dug repić konjski I one skandalozne bež bermudice Al' kad se spusti moja dragana K'o ruska balerina lagana, Korzo se zanjiše, špalir se nadiže Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže Bela haljina u višnjama O, najlepša je bez razmišljanja... Crven kaiš a strukić stišnjen Bože, te su višnje bile svevišnje Al' kad se spusti moja dragana K'o ruska balerina lagana, Korzo se zanjiše, špalir se nadiže Sve se Venere pomere za jedno mesto naniže Bela haljina u višnjama O, najlepša je bez razmišljanja... Crven kaiš a strukić stišnjen Vau, te su višnje bile svevišnje Bela haljina u višnjama Ma, najlepša je, bez razmišljanja... I čim se pogled tako zlati Znam da ćemo opet višnje obrati Ankica Kroz tanušnu maglu kao zejtin po staklu dan se razliva tih Mislim sreda-četvrtak? Il' već neki od njih Najtiše što može, ko sa predstave loše, iskradam se iz sna Iz ogledala viri jedan stariji ja A nad Novim Sadom vetar kinji oblake Počinje još jedan dan bez nje Drugari u frci, svi su dužni k'о Grci... Krupnih predloga par Kad ono? Sto marona do prvog im završava stvar Na starom Trgu Slobode večna revija mode.. I srce štrucka na tren Neki plešući mantil? Ne... nije njen A nad Novim Sadom vetar konje propinje Prolazi još jedan dan bez nje Kod Lazice Puža je podnošljiva gužva... Katkad poduprem šank I tako... stara garda iz kvarta još se loži na fank I poturaju priče da sve curice liče kada je čaša pri dnu? Pa dobro... Možda jedna na drugu, ali nikad na nju A nad Novim Sadom vetar kači ordenje Prolazi još jedan dan bez nje I lelujam u centru kao fenjer na vetru... Jesen protresa skut Ne vredi... Potrebno je bar dvoje da se ukrsti put Zamrzavam sliku na poznatom liku, dok se šunjam u san Da ne primete tamo da sam odsutan? A nad Novim Sadom primirje Prolazi još jedan dan bez nje Jaroslava Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..." Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je? Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg? Na podmetaču još crtam tvoj profil Suvišna pitanja izbegnem fintom Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom Pod mojom jelkom do proleća stoji... Jedino dar tebi namenjen Zauvek fosil tvog struka postoji... Na mome dlanu okamenjen Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... Princezo, dosta je... Eleonora Na bogojavljensku noć... Peku se kesteni, lome se pogače, a venci smokava i praporci se pokače U prednjoj sobi moga baće... To je već navike moć Bez slova poziva, društvo se sastalo pod istom ikonom, Za crnim švapskim astalom što pamti svadbe i daće Redak sam gost u starom kraju... Al' znam šta misle, i u snu I oni mene kanda znaju... Jer čak ni pripiti ni da mi pomenu nju Čudna je zverčica strast... Od one ljubavi, zbog glupe svađice... U buri ćutanja potonule su lađice I minus na kraju salda? Dal' grom odabira hrast? Ili se to pak hrast munjama nametne? Za to baš nemam reči bog zna kako pametne... To je ta sudbina, valda? Bila je moja zlatna šansa... A tek sam načeo svoj krug Moj mali verni Sančo Pansa... Moja ljubavnica... Saborac... I moj najbolji drug... Oni ne pričaju o njoj... A ja se ne raspitkivam Ukrstim politru i noć... I tu i tamo na taj krst se prikivam Već me i Dunav pretiče... Moja me senka spotiče Al' ništa mi se ne tiče... I malo šta me pomera i dotiče Sem, možda, nje? Kad đavo precepi špil... Sve krene naopaka, svale se vanglice, zadrema kum, I nešto nisu ove "london štanglice" Ko kadgod, u doba slavna? Pogrešno uklopljen stil... Kinesko posuđe, salvete heklane, Model iz izloga a cipele od preklane No, rizling sve to poravna Već me Dunav pretiče... Već me senka spotiče Ništa me se ne tiče... Ništa me ne dotiče Nevena Sale Nađ je umro u snu... Dan se taman zasiveo... I ne znam šta je sumnjivo tu... Jer u snu je i živeo... Kažu da je slutio kraj... Tobož, nije navio sat... Pa sad, znao je da gubi taj rat... Neko ružno sanja, nekom su košmari svitanja Sveštenik je gunđao psalm... Ko za kaznu naučen stih... Pred kapelom nobles i šljam... Iz istog puka Poraženih... Srećom, nije imao šta... Pošto ne bi imao kom... Arčio je život po svom... Testament? Tek skica na kutijici šibica Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice Sale Nađ je umro u snu... Slutim da je snivao Srem? Onaj bunar studen pri dnu... I šarom loze zasenčen trem... Slutim da je snivao Nju... Čije ime sam gospod zna? I da se u ječmu tog sna jednostavno zbilo to što ga je i ubilo? Strpljivi prsti neminovnosti razlažu uvod pesme koju dobro znam I ako još išta ima da se oprosti i to ti noćas opraštam Huči okean neizbežnosti... Pritislo nebo laki til tavanice Al' to se leči s dve-tri kapi nežnosti u vinu iz Ravanice Anita Dal' se bar ponekad seti? Plašim se da ne... Prosto... Ko u opereti... Sklopilo se sve: Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac, A kulise... Zavejani grad... Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost Verešmarti, Citadela, i Lančani most Zavejani Trg Heroja... gde poželeh da je moja, I da uvek bude kao tad. Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre. Pogledom sam posle dugo pratio njen trag, Zavejanom ulicom Sent Haromsag. Plašila me slutnja neka, Znao sam od pre Sve izgleda izdaleka drukčije. Srce malo jače bije kad se setim nje A Listove rapsodije bude stare sne. Eh, da mi znati gde je, Dal' se seti kada veje, Il' u inat drugog ljubi tad? Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar Molila me da joj pišem jednom bar Zateklo je jutro snežno same zvezde dve Ljubila me nežno, k'o nijedna pre Julia Tamburu mi prod'o Cigan Slatkorečiv i prefrigan Čukununuk prosjaka i begova Omakne se prst na struni Nesretna me pesma zbuni Ne znam dal' јe moja ili njegova? Nek me spali grom ko senjak ako ima šta za čim bi žalio Proklet da je obešenjak... Tugu mi je s tamburom uvalio... Darov'o mi knjigu rabin Ubojitu k'o karabin Ako umeš laž od laži probrati Al' već odavno ne znam više dal' je čitam il' je pišem, Ja zaustim a mudrac se obrati? U mastiku suza kane Muti čašu... Pa i dane zamuti Ja sam sebe manji komad... Veći deo čini Nomad A taj čudak nešto bunca... Njemu nikad dosta sunca Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom Prolaze nebom ždralovi... I ova duša I noćas ore tamo gore... Za tim plugom Ukrao mi ljubav lopov Sin doktorov unuk popov Odveo je u Zemlju Bez Snegova U snove mi bosa bane... Pripretim joj da zastane Dal' je u snu moja ili njegova? I tako... Krckam dane k'o orase Šta zagorči ne mora se zagristi Sejem svet kroz sitno sito... Tražim nešto naročito Pokajnika i begunca... Nekog s one strane sunca Jablani tuže jalovi... I dok ih slušam Uvek me hvata ritam jata... žal za jugom Prolaze nebom ždralovi... I ova duša I noćas ore tamo gore... Za tim plugom Branislava U prvi suton jesen je napala na kej Park se šepurio u žutom k'o stari ušminkani gej Na uglu Glavne i Dunavske u moj je prostor kročila Titrava, poput sveće slavske... senka sa njenim očima Bila je cvetak... No, to je jučerašnja vest Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest Naš grad je bio njen lični atelje Veliki film se snimao Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao Za druge je smišljala slatke kolekcije... Više ukrase... u bojama nežnim i toplim Za sebe žaketiće od nekih grubih štofova Nisu vredele lekcije... Navukla se... na pilule i Dženis Džoplin I prve paketiće od onih Propalih Grofova A priču je moju slušala skeptično Za nju je, naravno, to bilo totalno falš i patetično Banalne strasti... Ljubav, ljubomora, čežnja i bol i tom slično Užas... Patetično U prvi suton odjednom je zahladilo Davno sam nučuo da je "na žutom"... Nije me iznenadilo Do gala revije smo, eto, napokon stigli... Dame i gospodo, ofucana kolekcija za strašila Na koncu priča vodi igli... E, lutko... Super si model sašila Ja sam pred život istupio naježen... I razdrljen K'o pred streljački vod u zoru I strah me... Nepromenjen... Dok metak putuje Al' sa sudbom se natežem... Onako zagrljen K'o dve pijane lude na šoru Znam, kaljavo ordenje na mom kaputu je... Pričaj mi malo o patetici Tvoji su sveci za mene tek ubogi mali heretici? Pričaj mi malo... Ili nemoj? Ognjena Mesec je mlad zaljuljao grad Na lahoru mrak prosušio lak Po baštama su prve Noćne Frajle nikle Večeras dodaj malo kremena u štikle I odigraj cool... Potpuno cool Obrati pažnju na bas... U ritmu je spas I kad nađeš svoj gruv i na kiši si suv Načini svaki korak ovom istom strašću I pregazićeš more na tom hodočašću Ako ostaneš cool... Sasvim cool Sve ima svoje... I vatra i led U kap se spoje... I čemer i med Sve ima svoje... Vrlina i greh Tuge postoje da bi prizvale smeh Malecka... Ponoć zvecka A tvoja bajka i dalje sja Malecka... Suza pecka Al' šta bi s gunđalom ko ja? Ti samo odigraj cool Noć je ko neki druid smućkala fluid I vazduh sladunjav k'o mošorinska dunja U tebi noćas uzbuđeno srndać dršće Nemir čerge koja stigne na raskršće Odradi to cool... Strogo cool Sve ima svoje... Kad mrzne i vri Kad menja boje... Kad vene i zri Sve ima svoje... Početak i kraj Tame postoje da bi prizvale sjaj Ljudmila Spalio je juli seno A Tisa nezapamćeno opala I otkrila sprud kraj šlepa Ko stvoren za njena lepa stopala Stari joj je bio lađar Polu Rumun, polu Mađar, besni ker Prema meni nikad zao Nekako je znao da mu volim kćer Bodom sitnim kao prezla Moje ime je izvezla stidljivo, Plavim koncem na gaćice i pod karner spavaćice Jedva vidljivo Skrila čamac mlada trska Koju možeš sa dva prsta poviti Molila se Bogu Suše Da što duže ne da im otploviti Tu noć je Tisa nadošla A na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Pa ipak, nije nesreća što me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam Nastavila voda rasti Nije htela naglas kasti, a znala je Drugo jutro sve po starom Al' nikad da slađe garov zalaje Zaklela me da je čekam Da će me se cela veka sećati Na promaji žar malakše... Ima l' ista lakše neg' obećati? Noć kad je Tisa nadošla... Na njoj nošnja raskošna Samo sandalice, prstenčić I u kosi venčić od ivanjskog cveća Nije nesreća što me se ona ne seća Ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam Anđela Moja je draga veštica... O tom ni reči nikome Na zidu ispod ikone šara srca i slova Ume sa retkim travkama... Munđari tajno s čavkama U san dozove dobre trolov... I uvek osvane nova Kada prođe ribljom pijacom svi šapću: Evo je... Biće nevolje Ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omađijani Moja je draga najbolja... Anđeo dobrog naboja Prošek u nedra prolije... I eto ti čarolije Druge mi za čas posade bezbojnu ružu dosade Držimo palce Vrag i ja da potraje ta magija Moja je draga veštica... Uvrača trista prepreka Odavde do Bečkereka... I oko čarde kod Žablja Kad se na putu zadržim... Paprenu čorbu zapržim Munja se nebom razmaše... kao zlatna sablja I samo baja, i na pertle mi vezuje čvorove... Što sve govore Al' dok mirno spava pošten svet... Dugo se mirimo... To je tek vatromet