Sve je otišlo u Honduras Virovitica Ne volim januar Nema više benda kao "Neoplanti" Bezdan Narodnjaci Ne lomite mi bagrenje Slow motion Stari orkestar akordi

		Sve je otišlo u Honduras Prate me još od rane mladosti tipovi spremni na sve gadosti. Svim promenama odolevaju, o Bato, Bato, samo polevaju. Čuvam se raznih elemenata, od maloletnih delikvenata, bacila, matorih onanista, o Bato, Bato, nacionalista. Sad mi je pomalo dosta tog presinga, polako momci, ja nemam vrat od mesinga. O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davio? Hej, sve manje tipova ostaje poput nas, sve drugo odavno je otišlo u Honduras. Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno. PRate me fRajeRi što govoRe "R", oni su pRgavi po pRavilu i pRetežno se konfRontiRaju, o Bato, Bato i oponiRaju. Čuvam se devojaka razrokih, postoje za to dobri razlozi: nikada ne znam koga čekaju, o Bato, Bato, sa kim se šmekaju. Sad mi je pomalo dosta tog presinga, polako momci, ja nemam vrat od mesinga. O, dal' se iko javio da nije odmah davio i gnjavio? Hej, sve manje tipova ostaje poput nas, sve drugo odavno je otišlo u Honduras. Mi trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno. SLede me Lica koja govore "L", oni su zLočesti po praviLu, priLično Lako maLtretiraju, o Bato, Bato, eLiminiraju. Čuvam se dvosmislenih viceva, debilnih pitanja i bliceva. Pun mi je kufer neke bratije, o Bato, Bato, i birokratije. Stvarno je pomalo dosta tog presinga, polako momci, ja nemam vrat od mesinga. O, dal' se iko javio da nije odmah gnjavio i davio? Hej, sve manje tipova ostaje poput nas, sve drugo odavno je otišlo u Honduras i trudimo se znanstveno da propadnemo barem dostojanstveno. Nek idu malo svi u Honduras, nek idu svi u lepi Honduras! Ili nek otidnu u Kaunas, u Honduras, bolje u Honduras. Nek idu malo svi u Honduras, i bice ovde vie mesta za nas, nek idu malo svi u Honduras, tamo ih čekaju banane. Nek malo otidu u Honduras, nek idu malo svi u Honduras! Nek idu svi u lepi Honduras... Virovitica Ja nikad dosad nisam bio u Americi - i ne nameravam. Mene da zvizne neki tip, za dolar, dva, pa čak i tri, nemam tih nerava. A baš bih voleo da vidim Kaliforniju, i još par tačaka, al' imam strašnu fobiju od onih narkosa i tamno crnih mačaka. So sorry USA, možda si ti OK, možda me priče varaju, al' ja bih ipak ostao tu. I nikad nisam bio u Sovjetskom Savezu - i ne nameravam. Bio bih u tom Savezu kao u nekom kavezu, nemam tih nerava. Al' baš bih voleo da stignem sve do Rostova ili do Gruzije. Plašim se tolkog prostora, možda se negde zagube moje iluzije. Izvini SSSR, možda si sasvim fer, možda me priče varaju, al' ja bih ipak ostao tu. Amerika je divna, predivna čak, čim u njoj zivi Paja Patak zvani Donald Duck, al' nije svako kao Donald, mene plaši onaj Ronald, taj je nezgodan. Imamo neke veze Rusi i ja. (Horošo!) Onaj me Dostojevski jednostavno obara. Al' nisu svi k'o Dostojevski, mene plaši Sibirevski, taj je prohladan! Ali sam cesto pevao u Virovitici - i dobro prošao. Mada su strme litice svud oko Virovitice, opet bi došao. U Virovitici ne postoje pritisci, i žive mirno svi, kao hipici u Virovitici. Amerika je divna, predivna čak... Ne volim januar Ne volim januar ni bele zimske vragove. U svakom snegu vidim iste tragove, tragove malih stopa, broj trideset i ko zna, kako polako odlaze. Više ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita gde je to. Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka nikad ja nisam brojao. Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio. Tvoju sam ljubav gazio, svemu smišljao broj. Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. šta ce od mene postati, mali anđele moj? Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih, dosta je suza i rastanaka nesretnih. Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima, tako se lako rasplaču. Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio. Tvoju sam ljubav gazio, svemu smišljao broj. Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. šta ce od mene postati, mali anđele moj? Nema više benda kao "Neoplanti" Nema više benda kao Neoplanti, to je bilo da se priča da se pamti, da smo tad ovo znali svemu bi odoleli. Pratili me posle neki muzikanti, tezgaroši, manje-vise kalkulanti, al' brak iz računa, nismo se mi voleli. O, dobri dani, best-of-all, kad svirao se rock and roll, i kad su čak i stari konobari plesali. I ljuljao se ceo svet, sve pesme znali napamet, danas me cene važni krugovi, a gde su sada moji drugovi? Gde su sada moji drugovi? Nema više benda kao Neoplanti, to je bilo da se priča da se pamti, slavna vremena davna iza nas! Nema više fudbalice posle probe, preferansa u tišini garderobe, kako se fajront bliži, sve to prima drugi tok. Sve se manje čuju one prave psovke, sve je manje one prave viljamovke, i sve se češće čuje "Meni jedan gusti sok". O, dobri dani, best-of-all... Nek ide život, nek ide život, i nek se pleše za sve to što beše... Bezdan Nema me više u tvojim molitvama, više me putem ne prate. A noć mi preti, ponoć i pusta tama, kad me se samo dohvate. Više me ne voliš, kad se vraćam nisi budna, ne goriš, gasne naša zvezda čudna, lažna srebrna stvar. Daleko putujem, vetar nudi neke rime, kupujem, pristaju uz tvoje ime, dva-tri stiha na dar. Ne slušam više šta šapućeš dok snivaš, plaši me koga pominješ. I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš, kao da opet počinje... Ali me ne voliš, to se uvek drugom desi, govoriš, ali više ne znam gde si, da li neko to zna? Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod gradova od peska dubok bezdan bez dna. Narodnjaci Narodnjaci su preuzeli stvar, znaju sistem i stvaraju dar-mar. Rasturaju po pitanju tiraža, sve veća je blamaža biti neko od nas. Narodnjaci su ukrali moj bend, narodnjaci su federalni trend a mi smo gurnuti u ilegalu, na kom tajnom kanalu naći bazu i spas? O narodnjaci, sve vam je u šaci al' zašto da se baci? Ma ostavite nešto i za nas. Narodnjaci, braćo i zemljaci, budite ortaci pa smanjite taj gas! Narodnjaci na ključnim mestima. Narodnjaci u glavnim vestima. Na džinovskim plakatima u boji, kud koji mili moji, da vam ne čujem glas. Narodnjaci sa našim curama. Narodnjaci u svim strukturama. Od udruženog rada pa do sporta, narodnjak ante portas, njihov dolazi čas! O narodnjaci... Nemaju njive te perspektive, armiran beton zove nas sad. A snovi lebde između negde na relaciji selo - grad. Nastupa era amatera, iz svoje kože moze se sad. Rapidno stasa hibridna klasa na pola puta selo - grad. Narodnjaci... Narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci, narodnjaci... Ne lomite mi bagrenje Verujem, cenjeni sude, da dobro poznaješ ljude, vi barem imate posla jer ćud je ćud a sud je sud. Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo, da svakom sudiš pošteno jer čast je čast a vlast je vlast. I sve po zakonu, za to sam prvi, ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu! Vlast je vlast, i ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi nek isto je i đavolu i đakonu, pa nek se zna! Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili šljivom, uvek je lopova bilo jer ćuk je ćuk i vuk je vuk. Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan i led se prospe pred žetvu, al' led je led a red je red! I prekardašilo, im'o sam bagremovu šumu tamo dole prema drumu pa sam čekao. Red je red! Polako komšije! Ne može samo da se uđe, da se ruši tuđe, lepo sam im rekao. Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati. Pustite ih, moraju mi čuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati: ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio, bosonogu i odbeglu od sna. Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude, žao mi marama crnih, al' plač je plač a mač je mač. Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo, ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red! I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru. Red je red! Sve ja to poštujem jer više bilo bi ubica nego ptica koje odleću ka severu. Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati. Pustite ih, moraju mi čuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati: ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio. O, zar moram da vam ponovim? Okanite se njih jer sve ću da vas polomim! Slow Motion Život je stari kučkin sin, stalno se raspravljam sa njim, život je ofucani Holivudski film. Svi smo mi malo dramili, ćutali il' galamili, u tom spektaklu. Neki su rođeni za maske, neki statiraju do daske, ja sam pozitivno-negativan tip, i kao svi iz stare škole radim sve "slow motion". Igram bez dublera, sve sam, što nije praktično, to znam, pomalo šmiram, pomalo briljiram, partner sam raznim licima, zvezdama i naivcima, u tom spektaklu. Možda i nisam neki biser, ali sam barem svoj režiser, sam za sebe smišljam zaplete i kraj. Koristeći uglavnom laku tehniku "slow motion". Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave, ako uopšte ikom ista značim. Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti, al' ja bi da proživim na svoj način. Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi, i sve u svemu nemam lepe reči. Al' ja bi baš u ime to jos jednu popio i teško da će neko da me spreči. Život je stari kučkin brat, sve manje sa njim vodim rat. I sve mi više liči na peščani sat. U svakom zrnu neki dan, u svakom danu neki san i "keep on smiling". Neću da o tom pišem roman, k'o svaki prosečan grandoman, biću srećan ako dovršim svoj stih. Jer sati i minuti nisu čuli za "slow motion". Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave... Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi, i sve u svemu nemam lepe reči. Al' ja bi bas u ime to jos jednu popio i tesko da ce neko da me spreci. Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave, al' ja bi da proživim na svoj nacin. Odlaze zadnji vozovi, biraju ljude lozovi... Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti, al' ja bi da proživim na svoj nacin. Orkestar stari Taj orkestar stari nema pojma u stvari i večito peva svoje "tra-la-la-la". I sto da se menja kad su uslovi čisti: prvi su i jedini su na Top-listi. Taj orkestar stari dugo pali i žari, uz evergreen temu zvanu "tra-la-la-la" i što da se vežba da se proširi lager za publiku je dosta jedan jedini šlager! I samo ja, pa ja, o draga gospoja, o tako pametan, i tako postojan. I ja ću da vam sviram, a vi plešite u krug i pogled dole i ne grešite. Taj orkestar stari dobro poznaje stvari čim traje toliko uz "tra-la-la-la"! Da stigneš do neba treba znanja i truda a niko od nas za to nema ... snage. Taj orkestar stari audicije kvari jer pevaju neki svoje "tra-la-la-la". Al' brzo se svaki anti-talenat smiri jer slučajno su stari momci vrhovni žiri. Ovi što gude se najviše trude, al' već u refrenu sve drukčije bude - dominiraju trube. Koriste bubnjeve bolje od grupa i svima pokazuju kako se lupa, nikad ritam ne gube. I samo ja, pa ja... Taj orkestar stari ima izvesne čari al' već se pevuši novo "tra-la-la-la" i što više slušam, sve sam više tog dojma da nikad nisu imali pojma, pojma!