Noc kad sam preplivao Dunav Baby Blue Morao sam da se odselim Bela ladja Al' se nekad dobro jelo Slovenska Mani me se lepa Nasto Olivera Put u srediste zemlje Badnje vece akordi

		Noc kad sam preplivao Dunav Na mostu smena straze, znao sam da me traze, zandara nema koji ne zna moj lik. Zar moja glava vredi sto forinti, gospodo draga? Pod slikom toliko pise, vredi bar krajcaru vise. Dobre smo krcme znali, dobre smo konje krali, dobra nas neka zvezda pratila svud. Ostajte zbogom zeleni Karpati, drumovi carski. Dugo sam bio daleko, dal' me pozeleo neko? Dolazim, sto dukata donosim, i kasmirsku maramu cudesnih boja. Dolazim, da te opet zaprosim, dok te drugom ne daju, ljubavi moja. Talasi ladje lome, sta srce zna o tome? Srce je ludi husar, pijan i mlad. I te sam noci preplivao Dunav, dubok i strasan. Oprosti velika reko, al' ja sam morao preko! Dolazim... Baby Blue Kad ljubim glavu gubim, kad ljubim stvarno ljubim, i zato kad te spazim ja besomucno trubim. I fuckam kao klipan, crvenim k'o tulipan jer ti si jedno cudo Baby Blue. Prosao sam sve to, sito and reseto, moj dosije - to je rat i mir. Al' sad nemam takta, sve ostavljam ad acta, prolece je krivo svemu, sto imam tremu. I sanjarim o tebi, sve ljubim te u sebi i patim, kako ne bi, jer volim te, my baby! Pratim te k'o UDBA, jer ti si moja sudba, ma ti si jedno cudo Baby Blue! Dajem sve za zeton, okrenem telefon, u, pa se smrznem kad ti cujem glas. O, slusalicu spustim, zbogom snovi pusti, smislicu do sutra nesto, tesim se vesto. I sanjarim o tebi... O, kako da ti pridjem? Popnem se pa sidjem, iza tvojih vrata svira jazz! Ne znam sta bi vise, zazvonim pa zbrisem. Sirok mi je dijapazon, smislicu bolji fazon. Sanjarim o tebi... Morao sam da se odselim Prolaze gradom umorne bivse lepojke iz moje slatke mladosti. Skrivaju bore, s linijom se bore, vreme im smislja pakosti. Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi, mangupi, ugursuzi, sad su soferi, magacioneri, kriju ih mracni bircuzi. I kad o tome razmislim, ja sam kriv sto zivim s tim. Morao sam da se odselim, da se davno izgubim. I da se nikad ne vratim, da ih onakve zapamtim, morao sam da se odselim kad mi je bilo dva'estri. I ja sam bio decko s gitarom, mali car, sasavi boem za sve njih. Decko s gitarom, danas decko s honorarom koji ga odvaja od svih. I kad o tome razmislim, ja sam kriv sto zivim s tim... Bela ladja U aprilu Sombor varos zazeleni, pa setaju gospoice, blago meni. Isprse se brezobrazno, pa mi glavom klimnu mazno, a mene ceka bela ladja. A kad odem ne vracam se do jeseni. Udace se mnoge dotle, blago meni. "Dobar vece, kapetane", Laku noc vam zelim dame, a mene ceka bela ladja. Moram da idem sad, bo'me, nije mi lako, al' bolje tako, da ja krenem polako. Moram da idem sad jer cu baciti sidro pa zbogom Vidro, ostacu tu. Od Zemuna do Pasave voda peni, a u Pesti promenada, blago meni. Brinuti sam, kerem sepe, Madjarice moje lepe, Da mene ceka bela ladja. Moram da idem sad... U aprilu sav se Sombor zasareni od sesira raznoraznih, blago meni, i frajlica sto ih nose, nasmesene, zlatokose, a mene ceka bela ladja. Moram da idem sad... Al' se nekad dobro jelo Nema vise, dobri svete, one lepe se'set pete kad smo bili na svecari kod kumova nasih starih. Klizio je voz k'o sanke, al' smo stigli do Palanke. Severac je duv'o 'ladan, pa ko ne bi bio gladan? I cim smo stigli viknu kum svoju zenu: "Sido! Postavljaj, bog te vid'o!" Spremila nam kuma nasa za uzinu paprikasa, pa kolace, krmenadle i par sarmi svakom. Mesto leba mesa bela, princes krofne - vangla cela, suvih sljiva i koljiva i rezance s makom. E, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, bas. Do vecere vreme kratko za kitnikes i za slatko. Da odbijes, to ne vredi, da se kuma ne uvredi. Nas kum Pera, dipl. agronom, rec o ovom, rec o onom, sve uz vino, porto-gizer, 'di gutljaji sami klize. Taman smo bili gladni kada se zacu: "Sido! Veceru, bog te vid'o!" Odjedared - astal saren, sos paradajz, krompir baren, suve snicle, ko promincle, kara-batak svakom. Na podvarku curka, zna se. Gdi je curka, tu je prase. Onda torte, razne sorte i rezanci s makom. Ej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, bas! Vejao je sneg po soru, sedeli smo do pred zoru. Baba rece: "Deder kaput! Radni dan je, 'ajmo na put!" Al' kum Pera odma' skoci: "Sta to vide moje oci? Sido, ne daj nikom kaput! Prvo frustuk, e, ondak na put!" Ne drema vredna kuma, ne slusa prve petle, brza je od raketle. Nosi vruce 'leba kriske, fafarone, cvarke friske, zacas sprema sunke, rena, i pihtije svakom. Pitamo ih: "Ljudi, dokle?!" "Čekaj", kazu, "jos snenokle, i sufnudle i griz-strudle i rezance s makom!" Hej, kad se samo setim, al' se nekad dobro jelo, bas! I ondak, sat i frtalj, kol'ko je is'o sinobus, nismo nista jeli, i kad smo stigli na stanicu odma' kupimo burek, lep, frisak, mastan, sve nam, onako, mast curila niz bradu. Pa ondak opalimo preko toga jednu tepsiju sampita i gajbu piva. Mlakog. Crnog. Slovenska Nosen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan. Zasto, ko da zna, al' to sam jutro docekao umoran. K'o da sam i ja leteo s njim, krilima teskim, olovnim, i video svet sakriven iza zlatnih oblaka. Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin. Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzni treci cin. Nek mi ne drze govore, nek drugom pletu lovore, ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu. O, zagrli me sad, jako, najbolje sto znas i nemoj crnoj ptici da me das. O ne, ne brini, proci ce za tren, ja sam samo malo lud i zaljubljen. U mojim venama davni sever samuje i ja ponekad ne znam sta mu je, sto luduje, od srece tugu tka moja prosta dusa slovenska. Uplasi me sjaj milion sveca kad se nebom popali. Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali? Zasto se sve to desava, dal' covek ista resava il' smo samo tu zbog ravnoteze medju zvezdama? O zagrli me sad... Mani me se lepa Nasto Proganja me stalno Nastasija Kinski, svaki dan mi dolazi u san. Prica da me voli, bas ono, odistinski, i vene zbog mene. Brine me, pomalo, ta lepa omladinka. Ne mogu da odobrim njen stav. Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka, moju sliku u novcaniku. Sve je to lepo i sve mi to laska, al' mojoj faci ne pristaje maska. Ja na te stvari gledam starinski - mani me drugarice Kinski! Nisi ti kriva, stvar ne primaj licno! To su principi il' tu nesto slicno. Ja sam za drugu devojku rast'o, mani se mene lepa Nasto. Ne mogu da shvatim sta nalazi na meni osim sto sam visok, lep i plav? Čim joj nesto kazem a ona porumeni pa skokne da me cmokne. Njen pogled rusi i obara s nogu al' ja se branim koliko vec mogu. Snazno me grli, sve grcko-rimski, htela bi da me ljubi filmski. Polako snajka, obustavi napad, vrati se lepo na svoj truli zapad! U Pariz - Texas i medju ljude-macke, ja nigde ne mrdam iz Backe! Olivera Na pragu svojih dvadesetih bio sam laka roba, bile su moderne barabe onih dana. Ne zelim svega ni da se setim, hteo sam, eto, sve da probam, zvalo me zabranjeno voce s raznih grana. Sad zalim, da, al' sta sam znao ja? Ti si bila jos devojcica. Leteo je kao leptir tvoj cuperak. Drugi bi sve imalo smisao, drukcije bih zivot disao da sam znao da postojis Olivera. Mozda sam a da nisam znao pred isti izlog s tobom stao, mozda smo zajedno iz voza negde sisli? Mozda si sasvim blizu bila, ulicom mojom prolazila i mozda smo se na trenutak mimoisli? Sad zalim, da, al' sta sam znao ja? Ti si bila jos devojcica, daleko od oga oka i mog pera. Drugi bi sve imalo smisao, ne bih svakoj pesme pisao da sam znao da postojis Olivera. Drugi bi sve imalo smisao, ja bih iz te guzve zbrisao i nikom ne bi bilo jasno sta ja to smeram. Znao bih gde da sebi nadjem mir, skrio se u tajni manastir i cekao da ti odrastes Olivera. Put u srediste zemlje Kad sam jutros stig'o kuci s posla sacek'o me papir siv: otisla mi draga, svega joj je dosta, nikad ne zna dal' sam ziv. Ma idi lutko lepa s milim bogom, ti si vise komad lak! Nisi nikad tamo stala svojom nogom, nemas ti pojma sta je mrak. Tamo dole djavoli se kote, tri planine pritiska mi vrat. Bas i nisi drugar, moj zivote, al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem. Neki Francuz, neki pisac mudar, prorek'o je mnogo tog. Mozda nikad nije radio kao rudar, al' ga volim kao svog. Knjiga pise da postoji mesto, u sred zemlje neko sunce sja. Tamo se moze i s milion dvesto! Trazim srce zemlje stare i sunce za rudare. Kopam, djavoli se kote, tri planine pritiska mi vrat. O, bas i nisi drugar, moj zivote, al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem. Tamu gutam, disem, tamu gazim, trpim najbolje sto znam. Al' cu jednog dana da je proburazim i da se svetla docepam. Knjiga pise da postoji mesto, u sred zemlje neko sunce sja. Tamo se moze i s milion dvesto! Trazim srce zemlje stare i sunce za rudare. 'Ajde, djavoli se kote, tri planine pritiska mi vrat. O, bas i nisi drugar, moj zivote, al' neka, neka, bice sladje kad srce zemlje nadjem, kad srce zemlje pronadjem! Badnje vece Kao davni greh, uvek mi se ista javljas. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljas. I vecno sanjas, svetom putujes bez putovanja a Badnje vece dolazi. Mogla si mi bas i reci neke reci nagle. Oci su mi, znas, pune one iste magle. Al' suprotnost susta, sad u meni tuga koren pusta a badnje vece prolazi. To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je. U poslednji cas, kao uvek na to vece, gospodja do nas unucima kolac pece. U mojoj sobi samo stari veker vreme drobi a Badnje vece prolazi... To je bilo nase zadnje, sad opet zvona zvone - slusam to. Ne, nije svako vece Badnje, al' ovo danas, sasvim slucajno - Badnje je.