• Datum: februar 2003.
  • Grad: Melbourne, Auckland, Sydney
    		•

    S one strane globusa

    Melbourne Auckland Sydney Video momenti

    Melbourne, 22/02/2003
    Još jedno divno veče počelo je sa Jaroslavom...
    ...a završilo sa Odlazi cirkus.

          U tipičnom stilu "unfuckables" cirkus je trajao skoro puna 4 sata. Bez pauza, bez mirisa hrane i pića (što je ovdje standard za neke Đoletove kolege koji dolaze u "crvenim sakoima", i odsviraju punih 20 minuta prije svake pauze koja traje pola sata).
          U okrnjenom sastavu bez sintisajzera Đole opet nije razočaro. Bilo je tu i balada i malo veselijih nota. Naravno nije moglo proći bez Dunja, Slovenske, D-mola, Klinaca, Katrin, Prve Lubavi, Sevdalinke... i mnogih drugih da ne nabrajam.
          Atmosfera je bila malo drugačija nego prije tri godine kada sam ga zadnji put gledao u Sydney-u. Tada je bilo bolje, više se pjevalo, skakalo i uglavnom stajalo. Ovaj put je dobar dio publike imam osjećaj bio tu, samo zato što "dolazi naš pjevač". Više tipa "kada će ovo da završi" nego "samo da još potraje"! Ozvučenje nije bilo na nivou veličine dvorane u kojoj se sviralo.
          Ali ne marim ja... nama je bilo dobro. Tradicionalno dugi (45 minutni) bis nas je vidio stojeći u prvom redu, ispred bine... Penzionerima je vjerovatno smetalo što od nas više ne vide sjedeći ali mi smo tu bili samo radi jedne osobe, i za drugo nas nije bilo briga.




    Auckland, 26/02/2003
    Prvih pet minuta pricanja prekidali smo ga aplauzom na svakih deset sekundi sa odusevljenjem. A na kraju, aplaudirali smo sve vreme trajanja pesme 'Odlazi Cirkus'. Ni mi a ni on nije cuo sebe kako peva a ni muzicare kako sviraju od aplauza. A sve izmedju je deo magije, i svaki pokusaj da se deo te magije pretoci u reci zavrsio bi se bezuspesno, jer prave reci za to ne postoje.

           26. Februara 2003. godine Djordje Balasevic je odrzao koncert u Aucklandu po prvi put. Jedinstven koncert te vrste na Novom Zelandu. Koncert je odrzan u Auckland Town Hall-u pred skoro punom salom, u kojoj je bilo ljudi iz svih krajeva bivse Jugoslavije. Velicanstvena sala, a Djole i 'The Unfuckables-i' su se pobrinuli da i sam koncert prodje u velicanstvenom ambijentu.
           Djole je na scenu izasao u 7:45 docekan snaznim ovacijama i tada pocinje magija. Prvih pet minuta je bio prekidan na svakih dvadeset sekundi burnim aplauzom. Vrlo brzo i lako se uklopio u sredinu. Vec svojim prvim komentarom je odusevio sve prisutne kada je slikovito opisao svoj nacin odevanja 'All Black fazon' (nosio je crnu majicu).
           Koncert je zapoceo pesmom 'Prva Ljubav' a zavrsio pesmom 'Odlazi Cirkus'. Sve izmedju je deo carolije koju samo Djole moze da stvori. Svojim pricama nas je vratio u stare dobre dane. Podsetio nas na vremena kad smo bili ko jeleni hitri, na curice sto su dobre bile, dotakao se Gede (mozda malo vise neg' sto treba), dirnuo nas pricom o Korzo-u...ulio je dozu patetike taman dovoljnu da krisom uzdisemo i da se sa setom prisetimo lepih uspomena...Spomenuo je 'svog prijatelja Olivera Dragojevica', Djordja Marjanovica, Baneta Vukasinovica, 'svoje prijatelje iz detinjstva koje mi ne znamo, a koji nisu tako vazni'...
           Sto se pesama tice, i pored cinjenice da nije pevao Bagrenje, Sevdalinku, Bezdan, Ne Volim Januar... mene licno je odusevio izbor starih pesama poput Predloga, koji se odlicno uklopio u ambijent toga dana (crni oblaci iznad grada), onda stari dobri Budimpestanski Sneg uz pratnju fenomelanog viloniste Ignaca Sena (majstor na zici), koji je prihvacen sa odusevljenjem. Naravno pevao je i nezibeznu Pricu o Vasi Ladackom, Slovensku, Jesen Stize Dunjo Moja, i na moje licno zadovoljstvo I odusevljenje pesmu 'Naposletku'. Tri puta je napustao scenu I tri puta se vracao, otpevavsi jos par balada (Lepu Protinu Kci, D-mol) koje je 'zaboravio' a bez kojih koncert ne bi bio kompletan.
           Recital pesme D-mol je sjajno geografski uklopio rekavsi 'i nece zvezde stici da se poklope iznad Nove Kaledonije i Tasmanskog Mora, a ja cu vec biti na putu za 'tamo'...'
           I tako.pesma po pesma, dlan o dlan, i stade sve u jedan san. Koncert je zavrsio pesmom 'Odlazi Cirkus' koji ni on a ni mi u publici nismo bas najbolje culi od ovacija odusevljenja i zahvalnosti sto je dosao po prvi put na Novom Zelandu, a ja se iskreno nadam da nece biti poslednji...
           Laku Noc Djole! Nadam se da cemo se ponovo sresti, na ovom istom mestu, u ovom istom Cirkusu...

           Bonard Metahysa


    [ 1600 x 1200 ]
    [ 1600 x 1200 ]


    Sydney, 01/03/2003

           Koncert je poceo oko osam sa 'Princezo javi se', zavrsio se oko dvanaest sa 'Cirkusom', jedan bis. Bilo je i starih i novih prica, hrpa 'lokalnih' komentara: na gej paradu (po drugi put dolazi u Sydney na dan parade, ne zna kako ce se opravdati kod kuce); na australsku 'imamosvevrijemesvijeta' sporost (ovo je zemlja za njega); na 'sve naopacke', ukljucujuci i saobracaj (avantura je preci ulicu)... Znate onaj osjecaj kad vise ne mozete da se smijete od smijeha, a maskara se razmazala? E, tako je bilo:). Stvarno je zanimljivo kojom brzinom Djole te neke cake ne samo primijeti, pokupi, skenira, zabiljezi nego i interpretira:)...
           Pjevao je samo par pjesama sa 'Dnevnika'. Nista ostalo neobicno osim 'Predloga'. U posljednje tri godine sam imala priliku da, poslije jedne jako duge pauze, cujem Djoleta, evo vec, cetiri puta i svaki put se ponovo iznenadim kako sad drugacije zvuci. Ne znam sta je u pitanju, da li je do godina (mislim mojih, pa ne cujem vise kao prije) ali njegov glas, na racun kojeg se on sam stalno sali, je dobio neku zrelu, toplu 'notu' koja nije toliko uocljiva na plocama koliko uzivo. Sada, u svojim skoro pedesetim, pjeva puno bolje nego prije...
           Sala u kojoj je koncert odrzan nikako nije bila pravi izbor za za ovakav tip koncerta. Licno mislim da ta sala nije ni za kakav tip koncerta - sva onako dosadno, monumentalno sivo hladna. Bina je postavljena predaleko, sve je nekako preveliko i razvuceno, tako da je izgledalo da ima manje svijeta nego sto je ustvari bilo (bilo je oko hiljadu ljudi). Publika pred kojom je koncert odrzan nikako nije bila publika za taj tip koncerta. Licno mislim da ta publika nije ni za kakav tip koncerta. Sva onako dosadno, nezainteresovano, sivo, hladna. Djole je sve je pokusavao da ih bar malo drmne (i publiku i salu). Nas nekoliko tj. sve cetvoro smo se prvo osjecali ko da smo s Marsa pali ali, kao i uvijek u takvim prilikama, vrlo brzo se snasli (malo, malo mi tako padamo s Marsa pa vec imamo razradjenu taktiku), ogrnuli se nasim zagradama i uzivali kao da je Djole tu samo zbog nas. Postepeno, posebno poslije Senovog bloka, su se i Zemljani malo otkravili. Kad je, pred sam kraj koncerta, jedan dio publike ustao i prisao do bine, pomislila sam, ha, konacno oni sto znaju pjesme, sad cemo malo da pjevamo, ali sam pogresno pomislila. Prisli su do bine da bi se lakse mogli popeti na nju. Za vrijeme bisa su ljudi bukvalno setali oko muzicara, a Djole je istovremeno pjevao i davao autograme. Organizatori koji su u toku koncerta napravili frku zbog par upaljaca su sve to 'ladno gledali...
           Ali sivu salu (ne vidjele je moje oci vise nikad) i publiku na stranu - koncert kao koncert je bio dobar, Djole raspolozen, orkestar (bez ukocenog Djordja Petrovica) besprijekoran. Premalo je bilo pjesama za moje zelje (i potrebe:)) ali meni (kao i svakom od nas uostalom) nikad dovoljno pjesama.

    Lunja :)



    Odavno nije koncert poceo sam
    (ali u Sydneyu jeste)

          "Upali ga, Bato!" - tim rijecima je zapoceo koncert u Sydneyskom Convention Centru. Poceo sa pricom o tome kako mu nema banda i da ce dodju cim odrade jednu svadbicu. I poslije nam jos pricao svasta (da ne ulazim u detalje jer sam odlucio da njegove price necu prepricavati) i onda najavio bubnjara koji je poceo da udara ritam, pa basistu (i vec se moglo prepoznati sa "Princezo javi se") pa onda gitaristu i sve ostale clanove i onda su grunuli sa "Princeso javi se".
          Odlican uvod i znak da ce biti odlican koncert. Band zvuci mnogo bolje nego do sada. Tada sam vidio zasto mu je ritam sekcija bila toliko vazna.
          Pjesma se zavrsi i sta biva? Aplauz. Nesto je falilo. Sta je falilo i dan danas se pitam. Nesto zapelo sa onim zupacanicima sto pokrecu ringispil u nasim glavama. Djole je odmah osjetio da nesto ne stima. Stari lisac i majstor svog zanata je stvar odmah okrenuo u neku "Stand up" komediju. Pricao nam je svasta i naravno publika je se grohotom smijala. Ali kada je pjevao rijetko je ko prihvatio. Palili smo upaljace i prskalice a azurno osoblje dvorane se spremno razvijalo u strijelce i tjerali nas "da gasimo" na kraju su zaprijetili da ce prekinuti koncert ako ne prestanemo. Mi smo morali poslusati jer se ovi ne zezaju.
          Ipak moram da opisem malo dvoranu. Dvorana je bila takva da se u njoj hladno mogao odrzati 138 kongres komunisticke partije Kine. Velike fotelje, veliki prostor izmedju nas, Klima je radila tako dobro da nam je bilo zima (jedna starija gospodja je napustila koncert prije kraja jer nije mogla da podnese hladnocu). Bina je bila podaleko od prvih redova a napravljeno je tako da ako neko zeli izaci (piski mu se, ili mora zapaliti) prolazi tacno pored bine i bilo je ocito da je to dekoncentrisalo Djoleta.
          Ipak je se trudio kako je znao i umio. Jednostavno nije doslo do onog "klika" gdje se povezuje on i publika. U jednom trenutku je rekao: "Tako ste mi daleko da bi bilo bolje da sam vam svirao i Nova Sada".
          Na kraju smo dosli i do kraja. Pa je bio bis. Na bisu su se ljudi penjali na binu da se slikaju i da traze autograme na novi CD "Trag na...." i na kraju je pjevao "Odlazi Cirkus" sa neke dvije koje su mu se objesile sa strane.
          Gledao sam ljude oko sebe. I bilo je onih sa suzama u ocima ali malo, brate. Cini mi se da je Sydneyu "rijektih" sve manje.
          Moja ocjena ovog koncerta je da je Djole dao sve od sebe ali nije zasluzio ni ovakvu publiku niti ovakvu dvoranu. I ako je cijena da vise nece doci u Australiju zbog publike koja bas i nije njegova onda neka bude tako. Trudio se, stvarno jeste. I nije bilo do njega. Gdje su nestali oni divni ljudi od prije dvije godine? Nesto je tu falilo. Da li zato sto je Klima radila prekovremeno, da li zato sto je dvorana bila preotmjena pa se niko nije mogao opustiti, da li zato sto su svi bili trijezni (nije bilo nikakvog bara), ne znam.

    Zahvaljujemo Miletic Draganu