 |
|
Eee, da je ucio i onda polozio
taj ispit iz marksizma, verovatno bi nam se sada smesio s 'plakata u boji'
uz poruku - Glasajte za Balasevica! I mozda bi sliku nesudjenog maturanta
kasnije zamenile slike iz skupstina, sa kongresa ili zasedanja...
Ovako je
(Bogu hvala) postao tamburas i omogucio tipu kao sto je Dragutin Savic,
"fotografu sa velikim F" (kako bi rekao Djole) da napravi sijaset predivnih
fotografija (od kojih su neke usle u legendu). Maturanta je zamenio Sansonjer
a foto albumi su postajali krcati fotkama prepune Ledene, Zetre, Sava centra...
I tako... Zahvaljujuci tadasnjem problematicnom srednjoskolcu i presudnom trenutku,
kada je prodavsi knjige za treci razred gimnazije drustveno-jezickog smera kupio
gitaru marke "Vegas", i zahvaljujuci pomenutom "velikom F"
, (ne)normalni su u prilici da vam otskrinu korice tog magicnog foto albuma i uz
pomoc ove virtualne vremenske masine, prikazu vam deo foto price o najvecem kantautoru
s ovih prostora...
Uzivajte.
|
Djordje Balasevic
Kapitalci fotoreportera sa velikim "F"
Sreo sam ga u prolazu, ali njega i mozes sresti jedino u prolazu, takav je igrac.
Dragutin Savic (poznatiji kao 'snimio: D. Savic'), Fotoreporter sa velikim 'F',
kao ukleti Holandjanin sparta novosadskim ulicama, tragajuci za retkim trenucima
kad ljudi pokazuju svoja prava lica...
Sta ono bese? Neka 'tridesetinka', 'stodva'estpetinka', sta li?
Neka, nije od presudnog znacaja...
Neki delic sekunde je, uglavnom...
Frtalj treptaja, otprilike...
No, videli ste fotografije, na kraju krajeva,
sta da vam pricam?
Ovaj grad je njegov 'studio'...
Moses ti imali i najbolji atelje na svetu, moj burazeru, ali sigurno da ti u njega niko
nece uci sa TAKVOM facom. Na sta bi to licilo? Dabome, svi mi u glavi imamo neke svoje
portrete (koji se obicno razlikuju od onoga kako nas drugi vide), ali D. Savic retko
trosi Municiju na namestene profile. On je Lovac, pritaji se,
ceka, provalio je majmunski odnos vecine prema objektivu i zna da mora da nas
NAVIKNE NA SEBE, da bi mogao da nas upuca onakve kakvi stvarno jesmo...
I mene je 'dobio', naravno...
Upoznao sam ga davno, dolazio je sa novinarima iz jednog naprasno
'inostranog' grada, u cijem je predstavnistvu dugo radio, uvek sam se cudio
kako sam na tim slikama tako frapantno slican sebi, ali sve mi je postalo
jasno tek kad sam procitao prethodni pasus ovog teksta...
Pa, da...
Nikad nije gnjavio, nikad ono 'ajd sad ti sa kerom', ili 'ajd se sad ti popentraj
na bicikl", nego uvek filter price
preko objektiva, uzgred pomenut stih, strofa 'd-mola',
navedena recenica iz romana.
A na koncertima diskretno, bezbolno,
iz zasede takoreci...
Nikad 'a la paparaco'. Nikad klecanje.
Izostravanje. Teatar...
Cesto sam samo po slikama ubacenim u sanduce znao
da je uopste i bio 'tamo', a opet...
Kad bi me osudili da mogu da zadrzim samo jednu
jedinu svoju fotografiju sa scene mislim da bih izabrao
bas onu 'zazmurenu', sa 'Spensa', u beloj bluzi i u
'prsluku protkanom tajnama', rasirenih ruku,
iz januara devedes'cetvrte...
'Snimio: D. Savic'...
Iz potaje...
No...
Pristajuci, dakle, da napisem 'nesto o Novom Sadu, o Novosadjanima'
(sto samo naizgled deluje kao da ja nekom cinim, a u stvari se meni
ukazala prilika da se ubacim u ovu narocitu knjigu), pomislio sam kako
to ne bi trebalo da predstavlja neki problem...
Ni govora...
Novi Sad se pojavljuje na svim mojim dokumentima,
od krstenice naovamo...
Novosadjani i ja dobro se znamo, sto, uzgred,
uopste nije tako pozitivno kao sto mozda zvuci...
Ali, cvrc!
Pisati o Novom Sadu, o Novosadjanima i o D. Savicu,
to su u najmanju ruku dve teme...
Tri, kad bolje razmislim...
Grad, na primer, moze svako da uslika.
Crkve i mostovi su zahvalni modeli, ne mrdaju se puno.
To je posao za japanske turiste i za ekskurzije iz
unutrasnjosti, jednostavnije je pazariti par razglednica.
Tu su, uostalom, i 'fotografi', birokrate objektiva, zanatlije koje znaju sve
o blendama i ostalim ekspozicijama, oni su tu da ovekovece rusenje zgrade u
centru, zastave ispred Sajma, Petrovaradinsku tvrdjavu iz aviona i tome slicno,
o, nema te vrpce u varosi koja ce se preseci bez njihovog skljocanja...
Ali D. Savica spusti u Glazgov, Budisavu, ili Ulan-Bator, i on ce
opet napraviti 'drukcije' fotograflje.
To nema veze sa topografijom...
Tako ni to sto ja pomalo znam Novi Sad nema veze sa slikama na okolnim stranicama.
Ja sam, doduse, liznuo kornet kod 'Hakera', provozao se tramvajem kroz
Temerinsku, pamtim kamene ribetine na ulazu Stranda i soder na stajanju
stadiona 'Vojvodine', ali to uopste nije kompatibilno sa kapitalcima
koje je D. Savic upucao na svom foto-safariju...
A mnogi 'Novosadjani' sa okolnih slika, opet, nemaju
veze sa Novosadjanima bez znakova navoda, o kojima
bih mozda i mogao da kazem poneku rec...
Uf, nista nema veze ni sa cim, o cemu se, uopste, i radi?
Pa, vidite...
Rec je o talentu, gospodo...
Ma, da, nista narocito...
Rec je o jednom obicnom sredovecnom momku u cijim rukama aparat nije alat nego
instrument, i gotova prica...
I drago mi je da sam u ovom ponizavajucem vremenu nacionalnih insistiranja i
diskvalifikacija i ja konacno uspeo da naidjem na jednog svog zemljaka, na
jednog Bosanca, Banacanina, na jednog Novosadjanina koji je to ocigledno
bio oduvek, i davno pre nego sto se prijavio na salteru lokalnog SUP-a...
Ovaj svet je u stvari ISTI, blazeni su oni koji ga vide na svoj nacin,
ostalima mora biti da je jezivo dosadno...
Ne, deco, nije nam ostalo puno
fotogenicnosti, to je sasvim evidentno...
Blazeni su oni koji je umeju
isceprkati...
I da znas da ti pomalo i zavidim, ti, 'snimio: D. Savicu'...
Ali, ne brini...
To je samo najsigurniji dokaz da valjano obavljas svoj
posao...
Balasevic Dj.
(Predgovor knjizi Dragutina Savica "Lica sto lica")
|
Klikom na svaku od Djoletovih fotografija koje se
nalaze ispod, dolazite do stranice sa slikama iz tog segmenta.
| Tad jos nisam nista znao... |
A sve je pocelo prilicno neobavezno, u stilu Hej, haj, bas nas briga...
|
| Tu ce Tvrdjavicu malo teze srusiti... |
..., al', srecom, uz veliku podrsku porodice i Tvrdjave iz koje je se branio i napadao...
|
| Djole, Unfuckables & Friends |
... i uz podrsku nekih prijatelja i muzicara u svojstvu prijatelja...
|
| Sjaj milion sveca... |
...i onda ta alhemija reci i muzike...
|
| Ambasador, Pesnik, Pisac... - Djole. |
... i danas: Djordje Balasevic kao pesnik, pisac i najveci kantautor na ovim prostorima...
Ambasador dobre volje UN... Uglavnom, jedna dosanjana prica...
|
|
O autoru...
|
|
Dragutin Savic, fotoreporter - profesionalac iz Novog Sada, je, pored ostalog,
autor zaista najboljih Djoletovih fotografija. Sve one slike po kojima cak
i laici poznaju Djoleta su njegovih objektiva delo. Kao dugogodisnji Djoletov
prijatelj, na svojim negativima je ostavio tragove jos od perioda Ranog Mraza
pa sve do albuma Devedesete, za koji je ujedno radio fotografije i dizajn.
|
|
Autor svih fotografija: Dragutin Savic
Predgovor: Djordje Balasevic
Uvod i copywrite: (Ne)normalni
|
(Ne)normalni duguju veliku zahvalnost Dragutinu Savicu.
© Copyrights Sva prava zadrzavaju Dragutin Savic i (Ne)normalni. Zabranjeno je koriscenje
fotografija bez saglasnosti autora.
© 2001. www.Balasevic.org
|
|
|
|
|
