Sve više tripujem da postoje neki kojima je neophodna bar iluzija da sam "gotov". Definitivno postajem prestar za ove gluposti...
       Jednom sam već rekao da su Pirati toliko napredovali da se neću začuditi ako jednom krenem na koncert i naletim na sebe koji se sa tog koncerta već vraćam? Srećom, pored svega što su naštancovali, pored svih mojih otetih CD-a i knjiga, majstori još nisu uspeli da naprave dovoljno dobru kopiju Balaševića koji bi mogao da i pred publiku izlazi za njih. Koncerti su, tako, sve što mi je preostalo, ali posle vesti koju sam u sredu pročitao u "Blicu", ni to mi neće dugo potrajati, bojim se...
       U Gornjem Milanovcu je Neko najavio moj koncert, pa ga je Neko i odložio, malo su me pljuvali na lokalnom radiju, agencija "Beta" je složila poučnu moralno-pedagoško-sociološku informaciju o tome i nije mi jasno što se ja u to uopšte mešam kad im to tako dobro ide i bez mene? Tim pre što sam za ovih četvrt veka na estradnoj vetrometini ukapirao da je ono pravilo o keru koji je ujeo čoveka i čoveku koji je ujeo kera u dobrom delu naše štampe nagrađeno do te mere, da je sad najbolja vest ona koju ker lično i napiše...
       Ne zameram, ipak, ambicioznoj dopisnici koja se u konkurentskom listu čak i potpisala pod svoj duhovito naslovljeni članak, velik skoro kao moja fotografija kraj njega. Savetujem joj, štaviše, da mi sledeći put prebaci i to što sam sedamdeset i sedme pevao Titu. To uvek odlično prolazi...
       Zameram "agenciji" jer sam se zanosio da sam jedan od iskusnih, od onih koji prvo pogledaju i u naslov, i sad me je čak pomalo i sramota što sam im toliko verovao. Ako su isto tako, na rekla-kazala, bez ikakvog ugovora, faksa, tramvajske karte ili bar cedulje iz hemijske čistionice na uvid, objavljivali sve što je Mićun rekao Solani, ili već tamo neki Paja Patak skresao u lice Hansu Hakerupu, onda smo svi mi koji smo se zbog toga posvađali sa najboljim drugarima ispali opasni majmuni...
       Moj prijatelj Gođevac, koji se bavi organizacijom naših nastupa, i kome je sve ovo mnogo teže palo, javio se odmah po objavljivanju vesti direktoru sale u Gornjem Milanovcu, tad su se čuli prvi put, i direktor je vrlo ljubazno objasnio da se o svemu dogovarao sa Nekim Drugim...
       Majku mu, kažem ja vama da ima dva Balaševića! Da nije onaj što ima trikotažu i sportske terene? Ako taj Uspešni Biznismen još i propeva, bolje mi je da odmah okačim tamburu o klin...
       Ali otkud onda moja slika u novinama? Kad sam je video, pomislio sam da se neko setio da objavi da su još u septembru prodate karte za moj decembarski koncert u Zagrebu, ili da me pohvali što sam uplatio četrdeset pet hiljada maraka za akciju "Novosađanče", ali u pitanju je ipak bilo nešto daleko atraktivnije. Otkazan je jedan fantomski koncert o kojem nisam imao pojma. I to zbog slabog interesa publike. Preskupih ulaznica. Milanovačke privrede u ropcu. Neprofesionalno. Na samo par sati pre početka...
       Eto. A da sam ranije čuo za taj koncert, mogao sam ga lično otkazati pošto sam na tih "par sati pre" prolazio kroz Gornji Milanovac, na putu za Čačak u kojem smo te večeri imali nastup. O tome mogu posvedočiti sedam dobrih muzičara koji su sledeća tri sata bili sa mnom na sceni i nekih šestotinak gledalaca iz Doma kulture. Ne znam da li je to dovoljan alibi, ali čuće se o tome valjda još ponešto, blizu je Čačak? Tamo sam izgovorio i svoju omiljenu izreku da nema malih i velikih gradova, nego samo malih i velikih koncerata i da je publika upravo na jednom od njih...
       Jedan moj komšija, kog srećem ako ne svaki onda sigurno svaki drugi dan, još svaki naš susret završi pitanjem "Je si l' sad tu?". Čovek je pre par godina pročitao u novinama da sam se odselio u Sloveniju, i tu boga nema. Ne vredi meni što se pravim da sam ovde, znaju novine bolje gde sam. Tako mi ni u ovom slučaju ne vredi što pričam da nisam imao pojma o ovom koncertu, nego bolje da lepo priznam zašto sam ga odložio. Po svim tačkama optužnice.
       Pa, prvo, male sale obožavam, i rado odlazim i tamo gde znam da ih ni teoretski ne može doći više od par stotina, kao u Stapar, onomad, ili u Titel, za neki dan. Ne volim sportske hale i radije držim dva mala koncerta u dva dana, kao nedavno u Požarevcu i sutra i prekosutra u Šapcu na primer, i pustimo zato one priče o "ispod časti" i "svega četir'sto ljudi", jer toliko ih otprilike stane u Vršačko pozorište, u kojem sam održao neke od svojih najdražih koncerata...
       Drugo, ako se provali ova priča o slabom interesu publike, šta će o meni misliti u svom ovim gradovoma gde su karte unapred rasprodate? Tek će se oni retroaktivno osetiti prevarenim, a onda sam stvarno u sosu...
       Treće, ipak bih više voleo da o mojoj profesionalnosti govore oni koji su bili na održanim koncertima nego oni koji nisu bili na neodržanim...
       I četvrto, žao mi je, dabome, zbog propalih firmi i gubitaša, ali karte su svuda tristo dinara i koncert nije snimanje pluća u mesnoj zajednici, pa da se mora pod obavezno prusustvovati. Tih pet evra se uvek može i korisnije utrošiti, na kupovinu koje šećerane u Vojvodini recimo, dok ih barabe još nisu potpuno razgrabile, i izvinjavam se ali trenutno stvarno nisam u mogućnosti da preuzmem odgovornost za propast "Malih Novina", ma koliko nam to svima odgovaralo...
       Žao mi je, na kraju, tog Milanovca u kojem nikad nismo bili i u koji posle ove bruke verovatno nikad nećemo ni otići, iako smo to planirali za kraj novembra, ali to je samo pitanje nelagodnosti koja ponekad proistekne iz vaspitanja i nema veze sa onom pričom da publiku možeš prevariti samo jednom. U poverenju, možeš je prevariti i dvaput, pa čak i tri-četiri puta, ali da je varaš dvadeset i pet godina, zaboga, pa to bi ipak primetio i neko osim Zlonamernih?
       Ali ako je nekom zaista stalo da me konačno raskrinka, a ne samo najedi, bojim se da će morati da iščačka par tona cigareta u našem podrumu, hladnjaču nasukanu pod lipom nakraj našeg dvorišta, ili bar moju sliku sa "kalašnjikovom" i ofarbanom kosom u porodičnom albumu...
       Uostalom, preostaju mu i rubrike "pola-pola" i "pomoć prijatelja"...
       Da sam na njegovom mestu, na ono "pitajte publiku" ubuduće se ne bih suviše oslanjao...