Znate li onu karikaturu o Đorđu Balaševiću? Pre petnaestak godina toliko ga je bilo na televiziji da je kolega Ranko Guzina U "Novostima" reagovao sledećom karikaturom: čovek uključi prvi program RTS-a, a na njemu Balašević. Prebaci na drugi, ponovo Balašević. "Opet mi se pokvario televizor" - zaključuje razočarani vlasnik televizora.
       Potonjih desetak godina kao da su nam se svima pokvarili televizori, ali na drugačiji način, jer panonskog mornara nije bilo ni na "TV korovu". Sretali smo ga sporadično u štampi. U petooktobarskim događajima bio je sa "otporašima", taj nastup u Beogradu, Đoletov stoti, svi pamte, a onda je opet nestao. Izostavio čak i novogodišnje koncerte u Centru "Sava".
       Ali, kada se prošle nedelje pojavio njegov novi album "Rani mraz - priča o Vasi Ladačkom", razgrabljen je za 48 sati. Sa Aleksandrom Tijanićem počeli su pregovori o serijalu muzičkih emisija o Balaševiću ("moj šef marketinga, moja Olja, je tvrd pregovarač").

       -Objasnite nam, napokon, zašto nije bilo toliko voljenog i iščekivanog serijala novogodišnjih koncerata u Beogradu?
       - Govorio sam da ne sviram u Beogradu, jer nemam novi album, ali prava istina je da sam se odjednom našao nekako nasuprot ljudi za koje sam do tada govorio da treba da dođu na vlast.. Pedeset godina života posvetiš da naši dođu na vlast, a onda odjednom shvatiš da nema naših! Nisam mogao da izađem pred publiku u Beogradu i da govorim i protiv onih koje sam smatrao svojim. Beograđanima sam mislio da se revanširam u junu, ali tu je odmah leto, jesen, pa će biti najbolje da se vidimo u starom terminu, oko Nove Godine.

       - Zaškripalo je već na postpetooktobarskom koncertu sa "Otporom" u Beogradu?
       - Priznajem, ja sam jedan od onih jako razočaranih posle 5. oktobra. Verovao sam da kada se probudim 6. oktobra sve će izgledati drugačije. Odmah sam, međutim, primetio kako se klipovi guraju u točak, jedna po jedna stara faca vraća se u priču, a mene su počeli da optužuju da sam samoreklamer i da sam uvek na pobedničkoj strani. A svi zanju da me u vreme Slobe nigde nije bilo jedno dvanaest godina. Nisu, kao što sam očekivao, bili krivi kriminalci, likovi koji su otimali ljude i držali ih s vodom da bi dobili otkup od 20 000 maraka. Problem sam bio ja koji sam pravio koncert sa "Otporom". Mene je to strašno uvredilo. Rekao sam - Balaševiću, nisi ti za ovo.

       - Godinama ste u svim anketama jedan od najpoželjnijih u fotelji gradonačelnika Novog Sada. Da li vam je ikad iko došao sa sličnom ponudom?
       - Kada je stranka Mileta Isakova imala pravo na neka ambasadorska mesta, on me je pitao da li bih pristao da budem negde ambasador. Rekao sam da ne mogu, jer bih morao da se odreknem svog života. Bilo bi nezgodno da uoči nekog velikog prijema pošaljem izvinjenje kako njegova ekselencija ne može da dođe na prijem kod kralja Gustava jer ima koncert u Kovačici. Nisam ja ništa tražio u smislu statusa, da na primer kupim neku šećeranu za tri dinara, pardon evra. Jedino sam mislio da bih mogao da se vratim ne televiziju sa nekom svojom emisijom. Onda su me bez pitanja predložili za neki programski savet, ali sam odbio. Nisam ti ja za savete pa da odlučujem nešto. Ili još gore - da ne odlučujem ništa.

       - Isakov je tih dana objavio i da Balašević piše himnu Vojvodine.
       - E to sam odmah morao da demantujem, jer malo je blesavo da pravim koncerte preko, u Kruševcu, Nišu i Kragujevcu, gde se osećam kao kod kuće, gde me vole, i gde klinci znaju napamet moje pesme, a onda treba da se vratim u Novi Sad, skinem maske i kostime i kažem: "E, sad mi pravimo našu državu bez onih tamo". To bi bilo potpuno nemoralno. Uostalom, ako do sada nisam napisao nekoliko "himni" Vojvodine, neću ih ni pisati.

       - Nove pesme su se tek zavrtele, ali su mnogi razočarani što su uglavnom ljubavne, nema onih čuvenih proročkih i političkih?
       - Kada sam video kakva se bagra dovukla iza naših leđa na vlast, odustao sam od takvih pesama. Mogao sam to da naslutim još na nastupimo povodom 5. oktobra u Novom Sadu, kada je obezbeđenje kumova i biznismena grubo odgurnulo mog muzičara Duju, kao da ne može da uđe u Gradsku kuću jer oni tamo nekog čuvaju. Ma, koga čuvamo? Ma, koga čuvate? Mene niko nikad nije čuvao. Bog mi je telohranitelj. Nadam se da mi publika neće zameriti što ne spominjem ni Maršićanina, ni Tadića, ni Paju Patka na novom albumu.

       -Ostao je nerazjašnjen vaš i nesporazum sa Ljubišom Samardžićem povodom filma o Vasi Ladačkom...
       - Ne odustajem ja od toga. Na omotnici novog albuma piše da je to muzika iz nesnimljenog filma o Vasi Ladačkom. Ovo je samo prvi deo tog projekta, mi želimo da snimimo film o Vasi. Ne znači da ću se ja igrati režisera, nego želim da okupim ekipu koja potpuno razume taj senzibilitet. Još je to daleko od realizacije. Ljubiši nisu trebali ni moj scenario i saveti, nego samo ime Vase Ladačkog kao mamac za sponzore. Rekao sam gospodinu Babiću iz Hemofarma da to neće biti dobar film.

       - Nagađalo se da ste se razišli zato što Samardžić nije video vašu kći Jovanu u glavnoj ženskoj ulozi?
       - Izašao sam iz toga i zato što je moja Jovana glumica, i pošto je njen tata napisao tu pesmu bilo je logično da igra glavnu ulogu. Na kraju mi je rečeno da će ona igrati neku Vasinu sestru, pa sam pitao hoće li igrati, barem, rođenu ili neku sestru od ujaka koja dolazi u svatove i donosi koljivo? Ma, nema ništa od toga, ali nećemo se ni tužiti. Čujem da im se film zove "Vasa Kanački" i krstim se. Ja pišem scenario lagano, a ta priča biće ljubavna, puna liciderskih srca, šlingeraja i muzike.

       - Ovog meseca napunili ste 51 godinu, jeste li ostvarili već svoje snove?
       - Bio sam mladić kada sam na nekom radiju čuo kako najavljuju emisiju posvećenu pedesetom rođendanu Boba Dilana. Pomislio sam - pedeset godina? E, taj je svirnuo u dudove rašlje, gotovo je. A ja se danas osećam potpuno mladalački. San mi je bio da se oženim Pipi Dugom Čarapom, to mi se i dogodilo. Desilo mi se da sam svoju polovinu sreo u ovom životu, ona se rodila šest godina posle mene, ne na Madagaskaru, nego u Zrenjaninu. Kada, poput nekih mojih kolega budem počeo da zaboravljam svoje stihove neću ih pisati na dlanu, otići ću sa scene.

       - Imate li prijatelja na našoj estradi ili među kolegama iz bivših jugorepublika?
       - Ma kakvi. Estrada je puna sujete. Kad neko kaže "Au, Bajaga izdao novi album, odličan mu je", taj se folira. Arsen Dedić, čijem se oporavku iskreno radujem, poručivao mi je da treba da mu se izvinim. Na jednom koncertu u Zagrebu rekao sam: "Izvini, Arsene, mada ne znam zbog čega". Ja sam uspešan muzičar, imam dobru decu, prelepu ženu, kako mogu da imam prijatelja među kolegama?

       - Muzicirate po bivšim jugorepublikama, što vam uporno zameraju. Drugi, opet, kažu da ti koncerti samo što ne eksplodiraju od tuge i sete?
       - Moja Olja, s obzirom da nije prirodna plavuša, ima dobrih bisera pa je tako smislila kletvu "Dabogda bio popularan u Novom Sadu", koja bi mogla da se primeni i na celu našu državu. Umesto da kažu "Vidi, naš Đole rasturio Zagreb i Ljubljanu, došlo 10 000 ljudi na koncert", mene proglašavaju izdajnikom i šta sve ne još. Takve stvari mogu samo da me najede, ali ne i da me zaustave.

       - Godinama ste u anketama najpopularniji Novosađanin, ali nikom nije jasno zašto se nikada niste pojavili na dodeli tog priznanja?
       - Ove godine nisam najpopularniji ja, nego neki, kako mi kažemo, "kontroverzni biznismen". E, to samo pokazuje zašto nisam nikada išao tamo. Jer, moguće je i logično da neki odbojkaš ili uspešan mlad čovek skine konačno nas klimakterične: mene, Bregovića, Čolu, Bajagu... Ali čovek koji je poslednji put izabran za najpopularnijeg Novosađanina (Miodrag Kostić, prim. autora) ne može nikako da bude najpopularniji!

Jovanka Simić