Nikog više ne smem da pitam kako je, samo je pitanje trenutka kad će me neko odvaliti? I ne znam ko me više nervira, Skrušeni, koji uzdahnu uz "da znaš da i nisam najbolje", pa krenu sa prepričavanjem onih epizoda svog života koje sam u međuvremenu propustio, ili Nesalomivi, koji se ranjeno osmehnu i munu me u mušicu uz ono debilno "preživećemo nekako", kao da nam je život sudar vozova u Indiji, jebo te, pa sad treba da se radujemo što smo ga "nekako preživeli"?
       Povrh svega, scenario za prošlu nedelju izgleda da je radio lično Stiven King, i to nam stvarno nije trebalo. Masakri, požari, suše, afere i incidenti, jedina svetla tačka bio je onaj mrak u Americi, utehica za sva zamračenja i restrikcije koje majstori organizuju širom planete. I sad danima ne mogu da otklone taj kvar? Takva velesila pa da u njoj nema štapa i kanapa? Kad su onomad na centrali kod Temerina vršili prezentaciju svojih staniolskih bombi, dežurni električar je glinericom domaće proizvodnje ponizio čitavu belosvetsku tehnologiju. Što i sad lepo ne pozovu u pomoć majstor-Đuriku, jes’ da je Ekspert malo skup, al’ bar dođe kad kaže. Uostalom, nije sramota pitati kad nešto ne znaš...
       Ali zato je definitivno sramota zvati OVU vojsku da negde sačuva mir. Ili nas neko opasno zeza, ili je Svet i gluplji nego što izgleda? Restlovi vojske koja nije uspela da sačuva mir ni na jednom deliću svoje (bivše) teritorije, jedna od retkih armija koja je uspela da izgubi sve bitke, pa čak i one koje je vodila između podeljene sebe, sada se, kao, angažuje za garanta mira u Aziji? U stvari, možda bi ova zemlja sasvim drugačije izgledala da smo sve te Generale i Brkate Majore pre petnaest godina kolektivno poslali u Iračku pustinju, umesto da sad jednog po jednog šaljemo u Holandiju? Verovatno bismo Mi Izdajnici isposlovali domovinu i veću nego što (bar za sada) jeste, a gotovo sigurno bi se deca brčkala u potocima bez straha da su na nišanu nekog Pomračenog, no, bilo kako bilo, poziv je u svakom slučaju i neumestan i podsmešljiv...
       Što je najgore, o tome opet odlučuju neki Sezonci, i to me užasava. Rekao sam već da se osećam kao iznjakani "fića" sa "L" tablicom, na kom se trideset godina razni dilkoši uče da voze, ali mislim da nije loš momenat da to još jednom ponovim?
       Uzgred, održim po koji koncert tu i tamo, u vreme skidanja s programa na pitanja tipa "pevaš li još?", odgovarao sam sa "samo kad moram", ali to odavno ne zvuči duhovito kao nekad. U subotu smo svirali nadomak Trsta i time okončali "veliku jadransku turneju od Budve do Ankarana", kako bi to neki već slagali u velikom stilu, a u stvari smo između ta dva mesta svirali još samo u Opatiji, sasvim dovoljno, pokazalo se...
       A Dubrovnik, otoci, Split?
       Pa, mene je Bajaga iz prve ubedio da je za njega "sve rock & roll", samo još da i deo publike ubedi u to. Oduvek sam se divio njegovoj hrabrosti da ode gde god ga pozovu, ali svi znaju da sam ja, Gospodin Proračunati, daleko veći prepredenjak i ziceraš...
       Ako ikad i odem u Split, voleo bih da ja njima nateram suze na oči, a ne oni meni...