A mnogi glavni zlikovci koji opstaju još iz Slobinog perioda još uvek povlače konce! Razočaran sam akcijom "Sablja".

       Prošle su tri nedelje otkako je održan "Music festival Budva 2003", a o ovoj muzičkoj manifestaciji se još uvek i priča i piše. Ni svih četrdeset takmičara zajedno nije uspelo da privuče toliku medijsku pažnju koliku je dobio Đorđe Balašević kako zbog uspešno odrađenog koncerta tako i zbog njemu svojstvenih ispaljenih "otrovnih" strelica. Dva dana nakon njegovog nastupa u Budvi porazgovarali smo sa njim pretresavši aktuelne teme.

       "Jedan sam od onih koji uvek gleda festivale i žao mi je što nisam imao više vremena da u funkciji gledaoca propratim festival u Budvi. Svojim poljavljinjem u bekstejdžu malo sam pokvario atmosferu mladim pevačima kojima su potrebniji novinari i medijska pažnja nego meni. Već godinama nastupam kao slobodan strelac i na mojim koncertima u bekstejdžu je sasvim drugačije. Tu su ljudi iz benda, nekoliko prijatelja i nema gužve koju prave predstavnici medija. Zbog toga sam se pomalo osećao kao novajlija kada sam došao. Svi me nešto pitaju i zapitkuju kao da sam od juče u tom poslu. Što se mene tiče, publika mi je bila daleka a mnogo ljudi je tu bilo iz nekih drugih razloga. Bilo je onih koji su prvi i poslednji put na mom koncertu, ali i likova koji su preko sponzorskih varijanti dobili prve redove, a pri tom ih uopšte ne zanima moja muzika. Do kraja koncerta nisam bio siguran kakva mi je komunikacija sa publikom i tek tada sam shvatio da je sve pod kontrolom. Pri susretu sa svojom publikom osetim kakav repertoar treba da bude, a ovde je bilo kao da pipam u mraku. Međutim, izgleda da sam samo ja imao takav osećaj. Po meni je taj revijalni deo festivala sasvim u redu i prihvatio sam učešće u njemu jer su u organizaciji ljudi koje dugo znam iz nekih boljih estradnih dana i iz onih belosvetskih velikih prevara. Inače, bio sam na Crnogorskom primorju sa porodicom, pa mi je odgovaralo da zbog toga prihvatim taj angažman, ali i zato što moja kćerka Beba ima ambicije da se bavi komponovanjem i pisanjem tekstova. Uradila je jednu pesmu za ovaj festival, ali smo na kraju odustali jer smo aranžman radili Duja i ja i bio je staromodan. Sačekaćemo neku bolju priliku za promociju te pesme. To je još jedan dokaz da nas sredovečnih ima mnogo i da je krajnje vreme da se pojave neke nove mlade snage. Prošlog leta pojavio se mladi Bojan Marović a ako se i ove godine na festivalima pojavi neka nova faca, to je već veliki pomak. Scena nam je prilično trgovački uređena i svi prave pesme za jednu, dve ili tri hiljade evra. To mi nije baš normalno i nadam se da će se po tom pitanju nešto promeniti."

       Priča se da su vaši komentari između pesama bili zapravo indirektna prozivka televizije "Pink" koja je prenosila festival i vaš koncert?

       Bilo mi je neprijatno zbog tog prenosa. Godinama nisam uspevao da se dogovorim sa televizijom "Pink" i sada se odjednom pojavljujem na toj televiziji i to po ugovoru koji ja nisam potpisao. U današnje vreme ugovori su takvi da uglavnom obavezuju izvođače, pa mi je drago što to nisam potpisao. Mnogo sam lupetao u međuvremenu i nadam se da se neće otimati da repriziraju taj koncert. Kada mi je bilo najteže, oni su ekploatisali neke moje koncerte i izbegavali da plate minimalna autorska prava ili da na bilo koji način to regulišu. Nisam hteo da ih vređam već da jednom delu publike dam na znanje šta mislim o svemu. Nisam zloupotrebio ime televizije "Pink" koju smatram krivcem za mnoge stvari. Album "Jedan od onih života" snimio sam u "Pinkovom" studiju kada sam upoznao i družio se sa Željkom Mitrovićem. Nekada je Mitrović bio basista grupe "Oktobar 1864", naš čovek... Kada pogledam satelitski program ružičaste televizije nadam se da ne misle svi da smo mi baš takvi. Želeo sam da zadovoljim svoju dušu a ne da bilo koga namerno uvredim. Ne želim da nakon svih godina doslednosti budem obeležen neko ko hoće da sklapa paktove."

       Nagađa se da ste za koncert uzeli honorar u visini od tridesetak hiljada evra?

       Nisam, daleko od toga! Imam svoju ekonomsku računicu koja zavisi od prostora, broja publike, mesta... U Budvi je bila prijateljska cena koja pokriva troškove avionskih karata, honorare benda i, eto, malo kapućina i nekih napitaka. Ništa senzacionalno.
       Prozvali ste i Gorana Bregovića, zar ne?

       Mi nismo u ratu već u drugarskim odnosima. Mislim da tu počinje ta priča da svako može od svakog sve da uzme. Bregović nije jedini egzemplar. Ovo ne kažem zato što se plašim Brege ili što smatram da postoji opasnost od sukoba jer znam da je on praktičan tip koji tim stvarima ne poklanja pažnju. Primera radi, dugo se postavljalo pitanje zašto ja idem u Hrvatsku i ko to tamo želi da sluša moju muziku. Onda ja ipak odem tamo i prepoznam svoje pesme i svoje stihove koje pevaju neki njihovi pevači.
       Mislite na jednu pesmu Nine Badrić?

       Ne bih izričito prozivao tu devojku jer ona ne radi svoje pesme tako da je ta kritika upućena na račun autora. Najveći problem je, ipak, u tome što već godinama nikako da se pojavi neki novi Balašević. To me više ne raduje, naprotiv, brine me. Na festivalu u Budvi doživeo sam mali moralno-socijalni šok kada sam video celu onu ekipu. Bio je to pokušaj da se pomešaju narodnjaci i zabavnjaci, pa tako stoje neki tipovi koji se bave tehno muzikom pored Harisa Džinovića i Zahara. Najviše me užasavaju oni uporni koji se već dvadeset godina pojavljuju na festivalima i oni, kao, uvek imaju super pesme i odlične interpretacije, ali nisu pobedili jer je sve namešteno. Bez obzira na antagonizam to su ipak moji ljudi za razliku od narodnjaka. Razmišljajući o tim festivalima došao sam do zaključka da Novom Sadu nedostaje jedan takav festival i možda nekom od tih mecena padne na pamet da bi mogli da izguraju pobedu za svoje devojke na festivalu u Novom Sadu. Dao sam ideju i neka sada razmišljaju o tome.

       Održali ste koncert u Koprivnici na kojem ste se polili vodom kako biste se solidarisali sa publikom koja je bila na kiši, a navodno ste po prvi put popili pivo?

       Drago mi je da su i lepe informacije stigle do nas! Ove godine neće biti turneje po Hrvatskoj već samo tri koncerta. Dva smo već održali, a treći će biti pred Novu godinu u Zagrebu. U Koprivnici je održan koncert na otvorenom i negde na sredini koncerta počela je da pada kiša. Na sceni sam dobio čašu piva jer je neka pivara bila sponzor koncerta. Nikada nisam popio nijedno pivo i to sam rekao publici, a pošto nisam doveo goste iz inostranstva ili napravio neko čudo, odlučio sam da popijem to pivo. Bilo je grozno! Sportski sam ga popio, ali nisam se kasnije zbog toga polio vodom. Uzeo sam flašu mineralne vode i polio se u znak solidarnosti sa publikom koja je kisnula.

       Taj koncert je bio reklamiran pod nazivom "Povratak korenima".

       Ne znam da li je baš tako, ali znam da su se pominjali "koreni". Moj deda je iz sela Rasine koje se nalazi dvadesetak kilometara od Koprivnice, pa su oni to nekako saznali. Moja majka je rođena u Novom Sadu i ja tamo nemam rodbine. Bez obzira na to već su se čuli komentari da ko zna šta radim kako bih njima ugodio. Lep je osećaj kada mnogi pokušavaju da te svojataju. Osim toga, to nije stvar koju krijem i nikada tokom svih ovih velikosrpskih godina nisam pokušavao da prikrijem da je devojačko prezime moje majke Dolenec. To je nakon rata kada su se moji roditelji venčali bilo super: Drug Jova Srbin i drugarica Vera Hrvatica. Međutim, osećam se kao Novosađanin.
       Tokom vaše turneje po Hrvatskoj imali ste priliku da upoznate hrvatskog predsednika Stjepana Mesića. Kakav je on utisak ostavio na vas?

       Krajnje pozitivan utisak koji se nije promenio. Nedavno je Mesić izjavio da su Srbi i Hrvati jedan isti narod i da je nerazumljivo da ne mogu da žive zajedno. Nisam bio iznenađen, ali bih bio da je izjavio nešto drugo. Mesić je želeo tu hrvatsku državu i ja sam u tom trenutku bio jedan od naivaca koji ga je mrzeo. Međutim, on nije ušao u tu nacionalističku priču već je napustio tu ideologiju baš onda kada im je najbolje išlo. Mesić je dobro rešenje i voleo bih da i mi imamo predsednika koji prima pevače iz drugih zemalja. To je sa njegove strane bio veliki gest! U Hrvatskoj se osećam dobrodošlim, ali pitanje je kako bih se proveo kada bi mi, recimo, pukla guma usred noći na nekom lokalnom putu?!

       Kakvi bi bili rezultati kada biste uporedili Mesića sa nekim našim političarima?

       Nema našeg političara koji generacijski odgovara Mesiću, a da je toliko savremen. U ovoj garnituri koja je sada na vlasti, a kojoj sam ja kao i svi mi bio dobra energija na tim mitinzima - zbog čega me je stvarno sramota, ima i odličnih tipova.

       Na koga mislite?

       Na Zorana Živkovića, sadašnjeg predsednika Vlade, koga znam još dok je bio gradonačelnik Niša. U vreme Miloševićeve vladavine organizovali smo moj koncert u Nišu. Međutim, dobili smo dojavu da će policija taj skup iskoristiti kako bi se obračunala sa članovima "Otpora" koji je tada bio u ekspanziji. Karte su bile rasprodate, ali smo odložili koncert zbog rizika da ta deca mogu biti maltretirana od strane policije. Tako je taj koncert dobio još veći odjek, a mi smo se dogovorili da ćemo svirati za doček Pravoslavne nove godine ako Sloba izgubi na izborima. Pobedili smo, i mi smo održali tu svirku i to na petnaest stepeni ispod nule! Od tada smo u kontaktu koji se do danas nije narušio, iako sam Živkovića po prvi put u privatnoj varijanti video prošle godine u Miločeru. Bio je sa klincima i bez telohranitelja što je po meni veliki uspeh.

       Da li ste se videli sa gospodinom Živkovićem nakon što je postao premijer Srbije?

       Desetak dana nakon Đinđićeve pogibije u Novom Sadu je bio jedan u nizu od onih vojvođansko-srbijanskih dogovora. Tada je Živković svratio u jednu agenciju koja radi istraživanje javnog mnjenja za DS, a koja se nalazi u mojoj ulici. Tada smo se videli, ali to je već ličilo na frku jer je ulica bila zatvorena, sa obe strane rotaciona svetla, panduri... kako zbog zaštite tako i zbog akcije "Sablja" koja je tada bila u punom jeku. Razgovarali smo i dogovorili se da ćemo se uskoro videti, ali njegov dnevni red i protokol je takav da zaista ne znam gde bih mogao da uklopim.
       Pomenuli ste akciju "Sablja", kako je komentarišete?

       Po mom mišljenju sablja je isukana. Ja sam čovek kojem to odgovara jer najgore što mogu da mi nađu je to da nisam vezivao pojas i da sam vozio motor po Novom Sadu bez kacige, pa da me retroaktivno klepe dvesta evra. Bojim se da su svi umešeni. Razne izjave se pojavljuju po štampi, a ako bilo šta od toga komentarišeš samo možeš da navučeš manijaka na vrat koji će te tužiti jer si izjavio da je profiter, baraba ili nešto slično... Sve se zaustavilo na nezgodnom nivou i mislim da to nije dovršeno kako bi trebalo. Idiotska je situacija da Acu Lukasa drže u zatvoru četiri meseca zbog jednog pištolja, a da mnogi glavni zlikovci koji opstaju još iz Slobinog perioda još uvek povlače konce. Nažalost, nemoćan sam po tom pitanju i mogu samo da konstatujem da sam razočaran akcijom "Sablja".

       Kako komentarišete slučaj Cece Ražnatović?

       Bez obzira na moje lične simpatije ili antipatije te stvari po meni nisu definisane. Ne znam da li neko može da bude toliko u zatvoru zato što ima jedanaest pištolja. Ako postoji neki ozbiljan razlog, onda je pošteno da o tome bude obaveštena javnost! Treba reći da li je bila sa nekim u dilu ili je pustiti da se brani sa slobode. Očekujem da sve bude kao u onoj mojoj pesmi "Ne lomite mi bagrenje" i da se materijalizuje stih "Sve po zakonu, zagrabi pa nek je isto đavolu i đakonu". Na aerodromu sam video poternicu na kojoj ima još mnogo neprecrtanih slika. Žao mi je što je to tako. Ne samo da je to propuštena šansa već je to jedna u nizu propuštenih šansi. Žao mi je zbog klinaca jer kao roditelj želim da i ovde počne normalno da se živi. Posle svih ludaka, ratova, bombardovanja... mislim da je došlo vreme da živimo kao normalan svet i da ne idemo stalno u komšiluk kako bismo nešto videli i doživeli. Neću ništa da predskazujem jer sam, nažalost, u mnogim svojim pesmama mnogo toga pogodio. Bolje da sada pišem pesme koje su staromodne nego da budem prorok.

       Mnogo se pričalo o tome da ćete vi pisati himnu Vojvodine. Šta se dešava oko toga?

       Kada je to bilo sporno ostao sam bez prijatelja ili bolje rečeno bez člana benda koji me je pratio šesnaest godina. Reč je o Cakiju Kraviću za kog sam tek tada saznao da se šesnaest godina mučio dok je svirao sa mnom. Na beogradskom koncertu morao sam da kažem da nema razloga da se moje ime pominje uz priču o himni. Nije pošteno da sviram po Beogradu, Nišu, Leskovcu, a onda da odem kući i odvajam Vojvodinu od Srbije. Ova priča o autonomiji za mene nije uverljiva.

       Ne verujete da bi to moglo da se realizuje ili ne mislite da bi to bilo dobro rešenje?

       Zvučaće patetično, ali želim da Vojvodinu spojim sa svetom, a ne da je još više odvajam. Reč je o jednoj grupi ljudi koja od cele priče želi sebi da napravi tezgu. Pre svega, Vojvodina nema svoj identitet u tom smislu, a ni na refrendumu ne bi bilo dovoljno Vojvođana da se izbore za tako nešto. Mislim da bi takve promene narušile mnogo toga i dodatno iskomplikovale priču koja je već i sada dovoljno komplikovana. Sumnjiva mi je autonomija Vojvodine koju finansiraju Crnogorci, a propagiraju Ličani i Hercegovci.

       Da li ste imali pozive da se priključite nekoj političkoj partiji ili da pevate na nekom političkom skupu?

       Bilo je poziva ali sam ja, eto, nezgodan tip kojem ništa ne treba. Bilo je varijanti kao da damo šta kome dugujemo, pa da idemo dalje, a bilo je i ponuda izdaleka i ispipavanja da li bih bio neki ambasador. Bavim se divnim poslom od kojeg mogu lepo da živim i to mi nije bilo interesantno.

       Gde su vam nudili ambasadorsko mesto?

       To je više bilo u vazduhu. Mislim da su to delili u okviru stranaka šta kome sleduje. Mile Isakov, kog dobro poznajem, privatno me je pitao da li bih se ja angažovao po tom pitanju. Želeo je da zna moj stav kako se ne bi desilo da oni to negde objave, a da se ja posle pravim lud. Odmah sam mu se zahvalio i u šali pitao da li je potrebna škola za to?! Dobio sam odgovor da bih na to mesto bio postavljen ukazom. Nisam želeo da dam priliku Šešelju ili nekom takvom tipu da me posle proziva kako nemam školu za to mesto. Nijednog momenta me to nije interesovalo kao ni angažman u bilo kojoj stranci. Kasnije je usledio još jedan poziv u vreme organizovanja predsedničkih izbora. Nas sedamnaestoro viđenijih dali smo svoj potpis podrške kandidatu Miroljubu Labusu, s tim da sam u tu priču bio uvučen objašnjenjem da se Koštunica neće kandidovati i da je to formalna stvar. Činilo mi se to sasvim u redu, a i privatno mislim da bi Labus bio dobar predsednik jer je eskpert u svom poslu. Bilo je pokušaja organizovanja nekih mitinga, ali sam odbio poziv i objasnio im da mitinzi ne mogu da se naručuju. To će tek izaći na nos onima koji su zloupotrebili tu pozitivnu energiju 5. oktobra. Mislim da je vandalizam koji se desio nakon trijumfa naših vaterpolista odlično upozorenje. Greše političari koji žive u svom hermetičkom svetu i ne znaju koliko su teška vremena. Nalazimo se u pipavoj situaciji i mislim da je film "Bure baruta" snimljen pre nego što je trebalo.

       Prešao bih na neke malo estradnije teme kao što je vaše prijateljstvo sa hrvatskom pevačicom Severinom Vučković. Da li ste i dalje u kontaktu?

       Severina je bila na mom koncertu u Zagrebu, ali se nismo videli. Beba i ona su se srele i popričale. Nismo preterano kontaktirali jer ona ima mnogo obaveza što je i normalno za fazu popularnosti u kojoj je sada, a Severina i Olja su se srele i razgovarale. To je bio slučajan susret i mi smo želeli da mojoj publici priredimo lepo iznenađenje. Bio je to lep gest sa njene strane, ali nije rezultirao nekom daljom saradnjom.

       Kakva je bila vaša reakcija kada ste videli da se Severina na jednom skupu pojavila u majici sa likom Franje Tuđmana?

       Svako ima svoje razloge, ali to su za mene neobjašnjive stvari. Ne poznajem je toliko da bih mogao da objasnim taj njen postupak!

       Družili ste se i sa Sandijem Cenovim koji vam je bio čak i kući?

       Ranije sam se družio sa Sandijem. Bio je jedan od likova sa kojim sam se sretao na svojim koncertima. Počeli smo da kontaktiramo nakon mog koncerta u Budimpešti, a on je nastupio na festivalu u Budvi pre dve godine sa pesmom "Doris je vozila mini moris" koju je napisala Beba. Bilo je nekih planova za nastavak saradnje, ali on ima svoj ritam koji nije po mom ukusu. Savetovao sam mu da na drugi način osvaja naše tržište i da ne "troši" odjednom nagoveštaje našeg prijateljstva. Trebalo je da pokuša da nauči od mene, ako ne kao od boljeg, onda kao od starijeg kolege. Više nije popularan kao što je bio kada se pojavio. Žao mi je, ali sam je kriv.

       Koliko podržavate svoju kćerku Bebu u želji da se okuša kao tekstopisac i kompozitor?

       Njoj je to sada otežavajuća okolnost jer sam joj ja prvi i čini mi se najstroži filter. Ako prođe sve moje primedbe i korekcije, onda znači da ta pesma baš valja. Ona je mlada i implusivna i ponekad je moji komentari obeshrabre, ali s druge strane, ne mora da prolazi kroz sve ono što sam ja prošao. Treba da nađe meru, a imala je priliku da vidi kako funkcioniše taj trgovački svet i da je neophodno naći sredinu između trgovine i umetnosti. Mi smo Sandiju uradili pesmu i poklonili mu je u znak prijateljstva. Platili smo studio, muzičare i taj poklon je u ono vreme vredeo oko dve i po hiljade maraka. To je bila preterana galantnost!

       Znači li to da Sandi nije rekao hvala?

       Na neki način. Verovatno to nisu situacije u kojima se ljudi snalaze, ali nama je u tom trenutku bilo normalnije da mu poklonimo pesmu nego da kažemo koliko košta. To su stvari koje ja nikako ne umem. Radio sam Zdravku Čoliću dve-tri pesme, ali mu nikada ništa nisam naplatio. Smatrao sam da je dovoljno da me prijavi kao autora, pa ako stignu neki tantijemi - biće O.K! Beba ne sme da napravi istu grešku.

       Vaša starija kćerka Jovana je mnogo više medijski zastupljena u odnosu na Bebu, koliko nju podržavate?

       Jovana je ćudljivo i ćutljivo dete puno iznenađenja. Njen upis na akademiju me je iznenadio, ali naša deca imaju našu apsolutnu podršku. Ništa nije gnusnije od roditelja koji guraju svoju decu, pa bilo da su ta deca i talentovana, što je prava retkost. Prezime joj je ponekad otežavajuća okolnost ali, generalno gledano, smatram da je to plus za nju. Talentovana je, lepa i ima poznato prezime. Morala bi veoma da se potrudi, pa da pored svega toga zabrlja! Još uvek reaguje implusivno i gostuje u emisijama u kojima nema šta da kaže. Pratim njen razvoj i ponekad se umešam, mada, više je to mamina uloga. Voleo bih da uspostavim saradnju sa svojom decom i da napravim predstavu koja bi bila odlična šansa Loli i čitavoj njenoj generaciji.

       Da li ste očekivali da vaša kćerka javno hvali lik i delo Jelene Karleuše i Cece Ražnatović?

       Nikada joj to nisam rekao. Reagovao sam na svoj način, a ja važim za veoma tolerantnu osobu. Jednom prilikom smo Olja i ja išli sa Jovanom na njenu premijeru u Beograd. U automobilu se zatekao disk Cece Ražnatović koji sam ja nakon nekoliko sekundi promenio. Tada mi je oćutala, a posle mi je saopštila da sam joj pokvario premijeru i čitav dan zato što sam tako reagovao. Posle izvesnog vremena primetio sam da se njeni stavovi menjaju. To su bili njeni poslednji pubertetski buntovi sa izjavama tipa: "E, baš volim ovu Karleušu! Ona je tako opičena!"

       Jelena Karlueša je izjavila da joj imponuje što kćerka Đorđa Balaševiča ceni njen rad?

       Drago mi je što je Jovana prerasla trenutak kada joj se tako nešto dopadalo. Ne viđam često narodnjake na mojim koncertima i znam da oni sve što govorim doživljavaju kao veliku uvredu. A ja nemam drugi način da im odgovorim na sve te varijante koje je u svojim emisijama forisirao onaj nesrećni Minimaks, maskota našeg propadanja. Da ne bude zabune, među narodnjacima imam prijatelja i ima tu prave gospode kao što je recimo Miroslav Ilić.

       U poslednjih nekoliko meseci vaša pesma "Šuger rep" postala je aktuelnija nego bilo kada. Još jedno vaše, uslovno rečeno, proročanstvo?

       Priča je krenula u trenutku kada sam rekao da ne mora svako da da 300 dinara za koncert već da može te pare pametno da uloži i da kupi šećeranu dok barabe sve ne rasprodaju! Posle toga sam dobio par telefonskih poziva na temu mog ponašanja.

       Ko vas je zvao?

       Mislim da će svi znati o kome je reč, ako kažem da je akter stajao iza tih telefonskih poziva. Napomenuto mi je da se o tome pričalo i sa ministrom Đelićem i da bi mogli da mi pošalju inspekciju da vidi odakle meni četiri automobila pred kućom.
       Šta biste im rekli odakle vam taj mini vozni park?

       Imao sam do sada samo u Sava centru 125 koncerata i od toga sam mogao da kupim te automobile. U mojoj dosadašnjoj karijeri samo nekoliko puta video sam praznu salu. Mogu ja da objasnim odakle meni četiri auta, ali kako će onda neko da objasni odakle mu novac za kupovinu zgrade CK? To su već priče na koje ne mogu da utičem. Razočaran sam što vlast staje u zaštitu hohštaplera i prevaranata. Nisu svesni da ti tipovi neće pasti zajedno sa njima sa vlasti jer imaju grla na koja tipuju već u narednoj postavi vlade. Ovo što pričam nije politika već svakodnevica! Recimo da te telefonske pretnje, odnosno, savete koje sam dobijao, ni Sloba nije sebi dopuštao.

       Pre dve-tri nedelje proneo se glas da ste umrli u Ljubljani, čak je o tome obaveštena i vaša kćerka Jovana?

       Ako sam umro, sasvim dobro to podnosim. Do sada sam više puta ginuo. Sreća što sada postoje mobilni telefoni, pa je lako proveriti takve priče. To nije bio slučaj kada sam debitovao u pogibiljama, a kada to moja majka nije mogla da proveri. Sada smo već navikli na to da ja ginem, da se Olja i ja razvodimo, da smo izdajnici...

       Vaša supruga dobija komplimete za svoj izgled, ali mogu se čuti i komentari da ona drži konce u svojim rukama kada je u pitanju vaša karijera.

       O Oliveri su svašta pričali. Mene nisu dirali jer znaju da ja uzvratim, a nju su na razne načine vređali. To je bilo baš nisko! Veoma smo vezani, ali smo smatrali da je glupo demantovati takve priče. Slušam priče kako moja žena zavodi, lomi srca svima, vodi jedan sasvim drugačiji život. To verovatno radi kada ja spavam, a to mi je sumnjivo jer ja vrlo malo spavam. Na sreću, uveo sam je u posao jer ona to čuva kao lavica! To je bio glavni razlog što su o njoj svašta pričali.

       Pričalo se da je na raskid vaše saradnje sa Cakijem Kravićem uticala vaša supruga?

       Niko me nije pitao ništa o tome, ali mogu da kažem da nije imala nikakve veze sa tim. Caki me je nazvao i saopštio mi da ga bole leđa i da ne može više da nastupa. Javio mi je to telefonom, pa sam dobro prošao jer nisam nakon sedamnaest godina saradnje o tome obavešten faksom.

       I, za kraj, zamolio bih vas da mi objasnite otkud na vašoj ruci tetovaža i to miša Benadžamina Frenklina, Amora?

       To je bila interna opklada. Bile su minimalne šanse da Beba prohoda i onda smo se kladili da ćemo, ako se to desi, uraditi ono što ne bismo nikada. Kada je Beba prohodala, ispoštovao sam svoj deo dogovora. Problem je bio naći pravi tatu, pa sam ovo sam uradio na računaru i odneo sliku koju želim. Majstor je bio u čudu, ali je ispoštovao moju želju bez dodatnih pitanja! To je lepa uspomena na prekid jednog beznađa!